Намети на мизерну радничку плату

На нето плату од 500 КМ, колика је просјечна плата у привреди, држави за порезе и доприносе мјесечно иде 311 КМ.

Република Српска 10.10.2016 | 18:06 На овај износ нето плате послодавац за радника уплаћује укупно шест доприноса - за здравство 99,5 КМ, за ПИО 153,4 КМ, за дечију заштиту 12,4 КМ, те за осигурање за вријеме незапослености 8,3 КМ. Поред тога, порез на доходак од 500 КМ износи 35,5 КМ мјесечно, а плаћа се и допринос за солидарност од двије КМ.
 
Порези и доприноси збирно износе 33 одсто, али у начину обрачуна бруто плате се "крију" додатна оптерећења на нето плату.

"Српска је у протеклих осам година изгубила компаративну предност када су у питању трошкови рада у региону. У том периоду укупно оптерећење на плату са 32,7 одсто порасло је на 38,5 одсто", каже Саша Аћић, директор Уније удружења послодаваца Републике Српске.

То је, истиче Аћић, потакло раст неформалне економије односно нелојалне конкуренције и негативно утицало на послодавце који послују законито.

Послодавци траже да се стопе пореза и доприноса врате на ниво из 2008. године када је збирна стопа износила 28 одсто на бруто плату.

"Очекујемо да ће Економска политика за 2017. годину садржавати план смањења ових стопа, као и да ће већ од почетка наредне године збирна стопа доприноса бити умањена за 1,4 одсто", истиче Аћић.

Марко Мартић, извршни директор Центра за истраживање и студије “Геа” из Бањалуке, каже да је, поред високих намета на рад који су дестимулативни за запошљавање, проблем што су, ниске плате много опорезоване у поређењу са земљама ЕУ и регије.

"У Српској постоји ниска прогресивност у опорезивању, јер су скоро по истој стопи опорезовани и богати и сиромашни, што у већини других земаља није случај. Тај такозвани “порески клин” најтеже погађа оне са ниским примањима", истиче Мартић.

Високи намети на рад главни су разлог непријављивања радника, јер према процЈенама Савеза сидниката преко 80.000 радника ради на црно или пријављивања само на минималну плату док се остатак исплаћује “у коверти”.

"Према подацима Пореске управе Републике Српске, више од 36.000 радника је пријављено на минималну плату. Због тога је потребно смањити намете на рад, посебно за ниске плате, и повећати неопорезиви дио дохотка. У супротном, су сви на губитку, и радници послодавци, али и јавни фондови", наглашава Мартић.

Погоршање након поплава

У Центру “Геа” наглашавају да су повећању укупног оптерећења на плате додатно допринијеле поплаве из 2014. године, када је уведен посебни допринос за солидарност у износу од три одсто од нето плате сваког запосленог.

"Обавеза плаћања доприноса за солидарност задржана је све до данас, с тим да је стопа доприноса смањена на 0,4 одсто", наводи Марко Мартић.

(Блиц.рс)