Nameti na mizernu radničku platu
Na neto platu od 500 KM, kolika je prosječna plata u privredi, državi za poreze i doprinose mjesečno ide 311 KM.
Republika Srpska 10.10.2016 | 18:06
Porezi i doprinosi zbirno iznose 33 odsto, ali u načinu obračuna bruto plate se "kriju" dodatna opterećenja na neto platu.
"Srpska je u proteklih osam godina izgubila komparativnu prednost kada su u pitanju troškovi rada u regionu. U tom periodu ukupno opterećenje na platu sa 32,7 odsto poraslo je na 38,5 odsto", kaže Saša Aćić, direktor Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske.
To je, ističe Aćić, potaklo rast neformalne ekonomije odnosno nelojalne konkurencije i negativno uticalo na poslodavce koji posluju zakonito.
Poslodavci traže da se stope poreza i doprinosa vrate na nivo iz 2008. godine kada je zbirna stopa iznosila 28 odsto na bruto platu.
"Očekujemo da će Ekonomska politika za 2017. godinu sadržavati plan smanjenja ovih stopa, kao i da će već od početka naredne godine zbirna stopa doprinosa biti umanjena za 1,4 odsto", ističe Aćić.
Marko Martić, izvršni direktor Centra za istraživanje i studije “Gea” iz Banjaluke, kaže da je, pored visokih nameta na rad koji su destimulativni za zapošljavanje, problem što su, niske plate mnogo oporezovane u poređenju sa zemljama EU i regije.
"U Srpskoj postoji niska progresivnost u oporezivanju, jer su skoro po istoj stopi oporezovani i bogati i siromašni, što u većini drugih zemalja nije slučaj. Taj takozvani “poreski klin” najteže pogađa one sa niskim primanjima", ističe Martić.
Visoki nameti na rad glavni su razlog neprijavljivanja radnika, jer prema procJenama Saveza sidnikata preko 80.000 radnika radi na crno ili prijavljivanja samo na minimalnu platu dok se ostatak isplaćuje “u koverti”.
"Prema podacima Poreske uprave Republike Srpske, više od 36.000 radnika je prijavljeno na minimalnu platu. Zbog toga je potrebno smanjiti namete na rad, posebno za niske plate, i povećati neoporezivi dio dohotka. U suprotnom, su svi na gubitku, i radnici poslodavci, ali i javni fondovi", naglašava Martić.
Pogoršanje nakon poplava
U Centru “Gea” naglašavaju da su povećanju ukupnog opterećenja na plate dodatno doprinijele poplave iz 2014. godine, kada je uveden posebni doprinos za solidarnost u iznosu od tri odsto od neto plate svakog zaposlenog.
"Obaveza plaćanja doprinosa za solidarnost zadržana je sve do danas, s tim da je stopa doprinosa smanjena na 0,4 odsto", navodi Marko Martić.
(Blic.rs)
Komentari / 7
Ostavite komentarDewac
10.10.2016 16:27Bjezite ljudi dok vremena imate negubite svoju mladost u Propalom Balkanu.Cistac nekvalifikovan 9,80 Euro,Cistac Kvalifikovan 12,98 Euro u nasoj Lijepoj Ravnopravnoj Njemackoj.Nek se stidi Vlast i Vlada sta nude i sta imaju ponudit obicnim ljudima ta Bosna toje jedno bure bez dna.
ODGOVORITErob
10.10.2016 16:35Ko ima kod privatnika platu vecu od minimalca
ODGOVORITESiromah
10.10.2016 16:54Ljubo Cubic ne da ni minimalca.
Mile
10.10.2016 17:05Imam ja platu vise nego duplo vecu i sve ide regularno na racun, ovakve ljude treba stimulisati a one gde je 370 jos opteretiti da ne kradu iz budzeta i radnici nece imati milostinju od penzije..... poreska zna ko krade na ovakav nacin
Boki
10.10.2016 16:51Kukanje i licemjernost nazovi poslodavaca je vise nemoguce slusat.O kakvim vecim nametima vecim od evropskih pricate.Nigdje radnik nije jeftiniji nego ovde.Platu naseg radnika u EU radnik zaradi za maksimalno dva i po dana o davanjima socijalnim da ne pricamo.U Zemljama EU cak postoji zakonski onavezna 13 i 14 plata pa firmu jedan radnik sa platom i dazbinama za penziono i socijalno kosta od 45 do 60 000 evra godisnje.Zavisno od radnog mjesta i kvalifikacije.Ovde imate radnike na nivou robova i ako vam je skupo placati i to vi lijepo otvorite firme u Austriji ili Njemackoj pa da vidite sta su obaveze.A i da vidite kako se provedes kad ne platis platu i obaveze i sl.O radu na crno da ne govorim.Bar 80 posto bi vas bilo u zatvorima fa ste u normalnoj zemlji
ODGOVORITEemir
10.10.2016 18:12Odgovor tacan i na pravom mjestu
dejanpd
10.10.2016 18:48A tek koliko je radnika u trgovini i usluznim,te zanatskim radnjama unazad dvije godine sa punog radnog vremena preregistrovano na 4 sata dnevno. Pa uplacuju penziono na 50% stvarnog doprinosa, a rade na 185km mjescno plus na ruke razlika i nikad penzije,a 45-60 sati odrape sedmicno
ODGOVORITE