Анализа: Поновно рађање једне идеје у Партизану...
Марко Николић и фудбал са доста дисциплине, а мало лепоте у Партизану...
Фудбал 12.10.2016 | 00:00
Почетак октобра. Исти тај навијач долази у Хумску 1, међутим, сад је усправљен. Сигуран и у себе и оне које гледа. Једва чека да утакмица почне. Резултат, наравно, не зна унапред. Зна да ће они због којих је дошао играти смисленије. Махом успешно.
Заслуге за преображај од уплашеног до у себе сигурног човека не могу се приписати ником другом до Марку Николићу, чије су одлуке за два месеца од црно-белих направиле екипу којој Гробари верују. Иако би поштено било признати да иста та екипа на махове делује климаво, што је последица лоших одлука Ивана Томића, због чега ће морати још доста времена да прође не би ли, народски речено, „искијала“ његове погрешне процене.
Николићева идеја о фудбалу зарад резултата, а не игре, у апсолутној је супротности саТомићевим схватањем да би се лепотом могло стићи до победа. И један и други начин размишљања су у основи исправни. Кад би имали на располагању светске асове први би побеђивао на бази демонстрације њиховог индивидуалног квалитета и надмоћи у односу на противника, а други би им се успут дивио вансеријским потезима. Све би било у реду, само што Партизан нити има звезде европског калибра, нити је у ситуацији да их купује, што је Николићадовело у позицију да се пред садашњим играчким кадром постави као Макс Вебер и да попут чувеног Немца затражи легитиму употребу силе како би гарантовао одржање поретка. Не само да му је успело, него је за кратко време потукао утопистички системИвана Томића увереног, попут Томаса Мора, да је његов тим идеална заједница квалитетних појединаца.
Чврста рука Марка Николића је преко ноћи склонила из првог тима фудбалере које Томић није смео, иако је знао да му праве проблем. На или ван терена. Тако је Николић најпре из 18 удаљио Седрика Гогуу - пре него што ће се овај напити и сам себе склонити из екипе на дужи временски период - зато што није могао да трпи његова кашњења на тренинге, ноншалантност на истима, непоштовање саиграча и све чешћа испадања из последње линије одбране. Са том недисциплином у „Земунелу“ суочавао се и сам Томић, међутим, прелазио је преко поступака штопера из Обале Слоноваче и на тај начин изазвао један од немира у свлачионици, који ће тек Николић угасити ауторитативним ставом.
Једнако уочљиво делује и чињеница да је актуелни стратег имао петљу да мења или на кратко избаци из првих 11 Немању Михајловића после његових иритантно лоших игара на почетку нове сезоне. Да ли је то васпитна мера, јер се сваки играч на клупи пре или касније доведе у ред, или верује да му Ален Стевановић може донети више, дилема је коју је повратник у Партизан решио на довољно ефектан начин да тим не трпи због тих рокаде. КодТомића је трпео баш због чињенице да Немања Михајловић на почетку сеозне није био ни сенка играча који је пролетос као шило пробијао одбране ривала.
Колико је храбар Марко Николић је показао најпре прихватањем позива да се врати у клуб који нема ни председника, ни Европу, ни новца... Једино што је имао био је бодовни заостатак за ривалима који је већ успео да смањи, пре свега благодарећи опредељењу да игра на гол мање. Филозофија приметна још у првом мандату, оличена у постулату „прво да га не примимо, а даћемо га ваљда“, примену је нашла у последњих месец дана, кад је Партизан примио само један гол на четири првенствене утакмице (и то на последњој против Младости), победивши на свима, уз посебан украс на 152. вечитом дербју, који је и најбољи показатељ опредељења да не побеђује увек леп него упоран.
Уосталом, није ли Владимир Вермезовић још 2004/2005 до титуле без пораза стигао тако што је примио само 20 голова на 30 мечева? Зар Славиша Јокановић, као некада врхунски задњи везни, није схватио значај одбране, па је, пошто је наследио Мирослава Ђукића, до прве титуле дошао са само 23 примљена гола (33 утакмице), а до друге још убедљвије, пошто је Младен Божовић савладан само 14 пута? Ко да каже „а“ Александру Станојевићу чији је тим у првенству 2011/2012 деловао још „затегнутије“, са одбраном матираном тек 12 пута (30 сусрета)? Сетиће се свако да је Николићев Партизан из сезоне 2014/2015 био распуцан захваљујући Петру Шкулетићу и Данку Лазовићу, али и довољно тактички унапређен да буде савладан тек 16 пута пре него што га је управа, многи ће рећи безразложно, сменила и омогућила Зорану Милинковићу да се окити титулом.
То како Николић поставља одбрану (а да се не лажемо, у њој нема ни Тариба Веста, ниМладена Крстајића) и како је осигурава са два задња везна рецепт је коју му, засад, доноси предност на домаћим теренима, јер успева да отера ривале далеко од гола, да осигура већи посед лопте, контролу игре и ако све то прати фанатична дисциплина играча, онда никог не би требало да чуди како је успео да уради оно што нису ни Зоран Милинковић, ниЉубинко Друловић, ни Иван Томић у претходној сезони. Да веже шест победа (рачунајући и Куп).
Е, ту смо. Шест победа!? У Партизану? То се некад подразумевало и пре старта сезоне кад се само бројало колико је до дербија, па да се у међусобном окршају са Црвеном звездом реши питање првака. Зато овај низ црно-белих више говори о њима самима, колико је тај тим „разваљен“ повлачењем нестручних потеза људи из управе (од којих многи нису дорасли свом послу) и спортског сектора на челу са пређашњим тренером Иваном Томићем. Тешко је проценити колико ће идеја Марка Николића о дефанзивном, можда ружном (лепотице Бразилца Леонарда делују као инциденти који потврђују правило), пре свега победничком, фудбалу трајати у Суперлиги, у којој црно-бели дуже од годину дана имају третман другоразредног клуба, али ако некако могу да се извуку из „буле“ (тек су трећи на табели!?) онда је су енергија и посвећеност једног тренера шанса за препород.
То је иста она шанса коју су захваљујући храбрим (Филип Кљајић уместо Бојана Шаранова), неминовним (Грегор Балажиц на место Седрика Гогуе), очекиваним (Немања Милетићстартер, Мирослав Богосавац резерва), стратешким (нови живот Марка Јевтовића) и логичним (Валери Божинов пре Николе Ђурђића) одлукама Марка Николића и његовиих сарадника добили појединци. Ако наставе да поверење враћају тренеру у епизодама које ће се емитовати већ од наредног викенда на Вождовцу можда заједно на крају серије „Суперлига 2016/2017“ добију награду за споредне улоге.
Јер овај тим не сме да има звезду...
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар