БиХ по мјери математичких апсурда

Неке босанскохерцеговачке општине настале су цртањем ентитетских граница у Дејтону само да би се испоштовали установљени стандарди и задовољио одговарајући процент.

Босна и Херцеговина 06.10.2016 | 22:57 Трговало се хектарима земљишта, шумарцима, потоцима и језерима, трговало се собама у становима и кућама - само да једна од страна не би била незадовољна. Омјер 51:49 у корист Федерације спрам Републике Српске договорен је раније. То што су у тих један посто разлике рјешавају људске судбине, власнике тих важних потписа - није много занимало. Да јесте, границе би се цртале према неки другим критеријима, мислило би се на посљедице тих простих потеза на папиру...

Овако је БиХ у ситуацији да због накарадног уређења које ни двадесет година послије не долази на дневни ред промјена. Од избора до избора сјетимо се математичких апсурда на картама Босне и Херцеговине.

Примјер први: Општина Источни Дрвар има 79 становника, 53 мушкараца и 26 жена, углавном особа изнад 50 година. Њих 48 нашло се на листама за општинску скупштину или начелника те општине. Према попису из 2013. године, у овој општини живи тек девет особа испод 24 године.

Број два: Од 257 мјештана Источног Мостара, седам њих је млађе од четири године. 16 их је старо од пет до девет година док је у овој општини пријављено 28 особа старости од 10 до 19 година. 18 особа је старости од 20 до 29 година, а 35 особа је старо од 30 до 39 година. Остали су старији од 39 година...

Случај број три: Општина Пале ФБиХ има нешто више од 1.000 становника, углавном у насељу Прача. Начелник ове општине на протеклим локалним изборима освојио је 271 глас. Био је то кандидат коалиције СДА/СББ Асим Зец. Пале или Прача иначе је једна од три општине Босанско-подрињског кантона. Од Горажда је удаљена 40 километара.

Како је за Н1 испричао Суад Куртћехајић, професор на Факултету политичких наука у Сарајеву, у питању је тежак апсурд. Према његовом мишљењу, у озбиљнијим околностима ништа слично не би се могло догодити.

''Толико људи у цијелој општини? Управа једне општине у нормалним околностима требала би имати више запослених. У питању је један парадокс'', кратко нам је казао професор Куртћехајић.

Поређења ради, једна мјесна заједница у граду Бањалука броји 25.000 становника. Сличним бројевима могу се похвалити мјесне заједнице у сарајевским општинама. Један хаустор у једној згради броји вишеструко више становника од цијеле општине у неком другом дијелу БиХ. Општине које постоје само да би остојале, да би неки постотак на некој карти подобних био ''углављен'' на право мјесто. У земљи чије су мапе скројене по мјерама математичких апсурда и у којој нико ништа не чини да се ''грешке у брзом типкању'' исправе.

Извор: Н1