Архимандрит Јањић: Безакоње Приштине

Архимандрит Сава Јањић саопштио је синоћ да је власништво СПЦ над недовршеним храмом Христа Спаса и 4,2 хектара у центру Приштине потврдио УНМИК два пута 2003 и 2012 године, као и да СПЦ има извод из косовског катастра где се види да је ова земља и даље њено власништво.

Регион 06.10.2016 | 07:18 Јањић је на свом Фејсбук профилу објавио и документа која потврђују власништво СПЦ над храмом у Приштини и земљиштем.

Јањић је запитао зашто Влада Косова толерише правно безакоње општине Приштина чији представници поручују да ће цркву претворити у галерију уз констатацију да се у косовској штампи наставља бесомучна хајка против Српске православне цркве и њеног саборног храма у изградњи у центру Приштине.

"Пре неколико дана градоначелник Приштине је без икаквог судског налога зауставио чишћење више пута оскрнављене цркве иако пре тога ниједном није реаговао на њено скрнављење и претварање у јавни тоалет", написао је на свом Фејсбук профилу Јањић.

Црква се назива Милошевићевом црквом, иако је њену изградњу одобрио 1990. године управо Хамди Вранићи, косовски Албанац и отац садашњег гласноговорника партије којој припада градоначелник и која води хајку против ове цркве, наводи Јањић.

"Одлуку Хамди Вранићија је тек после одобрила Влада Србије. Власништво над овом црквом и 4,2 хектара у центру Приштине потврдио је УНМИК два пута 2003. и 2012. године, а СПЦ има и извод из косовског новог катастра где се види да је ова земља и даље власништво СПЦ", истиче Јањић.

По којој правној основи градоначелник Приштине који допушта да се и српска гробљанска капела користи као сметлиште и тоалет, спречава чишћење овог храма и право СПЦ да га користи као богослужбени објекат у изградњи, запитао је Јањић.

Недовршена црква Христа Спаса у Приштини више пута је оскрнављена у претходних 17 година, а починиоци нису откривени.

У цркву су 1999. године постављане и експлозивне направе, а касније је то место претворено у јавни тоилет.

Недавно је у цркви подметнут пожар, а након тога је и покренута акција чишћења и сређивања овог објекта чему се успротивио један мањи број албанских студената Приштинског универзитета, али и општинске власти града Приштине.