Срећан ти рођендан, луди Дачо!

Један је од најбољих ватерполиста које је ова земља имала. Данило Икодиновић, сада угоститељ, данас пуни 40 година. Поклањамо му једну од његових омиљених песама.

Остали спортови 04.10.2016 | 20:45 Данило Икодиновић је један од највећих шмекера које је имао ватерполо на овом простору. Многе припаднице лепшег пола су долазиле на ватерполо утакмице само због њега. Добро, он ће скромно рећи да су се "ложиле" и на Петра Трбојевића, Александра Ћирића, Александра Шапића... (ок, није и да нису због њих, али Дача је био фаворит многима).

Био је члан сјајне генерације ватерполо репрезентације (СР Југославија, па Србија и Црна Гора, потом Србија), која је освајала многа одличја, и играч који је волео да каже шта му је на срцу, па макар му се то и о главу обило.

На данашњи дан пре 40 година у Београду је рођен Данило Икодиновић, који је са националном тимом био вишеструки европски шампион, светски првак, као и освајач сребрног и бронзаног одличја на Олимпијским играма у Атини (2004.) и у Сиднеју (2000).

Шефик, Савић, Вујасиновић, Трбојевић, Икодиновић, Ћирић, Шапић... била је то феноменална генерација државног тима која је водила епске, велике борбе против Мађара и Италијана (највише), али и која је остала упамћена као једна од најбољих икада у овом спорту.

"Репрезентација није била само игра, већ и велико дружење у којој је главна карика био Данило. Црни хумор поготово", изјавио је једном приликом један од најбољих пријатеља Данила Икодиновића, Дејан Савић, трофејни играч и трофејни селектор српске репрезентације.

Данило Икодиновић, кога су саиграчи и пријатељи звали "Патак Дача" (јер им је личио на лик из легендарног цртаног филма), управо је за пријатеље и оне које воле био спреман да уради све.

Или како је то лепо, својевремено, упаковао Савић: "Данило је, у суштини, један добар магарац. Добар је за све, најгори за себе".

Икодиновић је био сјајан играч, носио је капице Партизана, као и Бреше, Про Река ("највећу глупост у животу сам направио кад сам отишао оданде"), руског Синтеза и Јадрана из Херцег Новог. Одиграо је многе велике утакмице, али ће остати упамћена његова партија у финалу Светског првенства у Монтреалу 2005. године када је у мечу Србије и Црне Горе и Мађарске постигао четири гола, за победу 8:7.

"Дачо, мајсторе", одјекивало је центром Београда када је том направљен сјајан дочек у центру Београда.

Три године након тог великог успеха, баш пред Европско првенство, Икодиновић је доживео тешку саобраћајну несрећу, возећи мотор. Тада је умало остао без руке, али су му лекари ипак успели некако да му је спасу, али не и да је врате потпуно у функцију.

"Плакао сам данима, да сам тада могао да зажмурим и умрем, верујем да бих то учинио. Међутим, како је време пролазило, говорио сам себи: 'Ако си био мангуп да седнеш пијан на мотор и да јурцаш 200 на сат, сад буди мангуп па се из овога извуци'. То ми је давало снагу да наставим даље. И сад, после те несреће, кажем да није тешко овако живети. Све је у глави", изјавио је у интервјуу за магазин "Хелло".

Тада је био у браку са певачицом Наташом Беквалац, а та њихова веза изазвала је велику медијску пажњу. У то време је, након што се опоравио, отворио кафану, симболичног имена "Тако је суђено" најпре у Новом Саду, а потом је преселио у Београду.

"Одувек сањао да имам своју кафану и то баш овакву, топлу и свима отворену - наставља наш домаћин. Просто, у такве кафане сам увек волео да идем, и богами сам и ишао, а у кафићима или клубовима ме је било само када је то било неизбежно", изјавио је Икодиновић у једном интервјуу.

Има два брака иза себе и две кћерке, а сада је у складној љубавној вези са одбојкашицом Мајом Огњеновић, а у свом стилу је једном изјавио: "Никад више нећу да се женим, видео сам да ми не иде (смех)".

Уз срећан 40. рођендан, поклањамо му једно од његових омиљених песама (мада у кафани воли да наручи и "Божанствена жено"):



Извор: мондо.рс