Крајишки Бабо - ноћна мора Изетбеговића

Повратак Фикрета Абдиц́а, оснивача Аутономне Покрајине Западна Босна, на политичку сцену Босне узнемирио је лидера странке СДА Бакира Изетбеговиц́а до те мјере да је лист "Дневни авааз", близак Изетбеговиц́евој странци, у поднаслову главног текста о локалним изборима у БиХ о Бабиној побједи написао - ратни злочинац води у Великој Кладуши.

Босна и Херцеговина 04.10.2016 | 11:10 Фикрет Абдиц́, лидер Лабуристичке странке БиХ који је на локалним изборима у Босни и Херцеговини изабран за градоначелника Велике Кладуше, није дочекан честиткама Бакра Изетбеговиц́, лидера СДА. Штавише, Изетбеговиц́ је побједу Абдиц́а прокоментарисао ријечима да је он "ратни злочинац, потрошени политичар и старац, и да нема кувета (снаге) да уради ни добро ни лоше".

Ове ријечи Изетбеговиц́а млађег изгледа да нису много засметале Абдиц́у, који је својевремено био приморан да, иако је славио на изборима за тадашње Предсједништво БиХ (1990) као један од три представника муслиманског народа, са највише гласова, мјесто уступи Алији Изетбеговиц́у.

Едина Абдиц́ Плехо, портпарол Лабуристичке странке БиХ, каже да је побједа њиховог кандидата за њих била очекивана, али да не жели да коментарише ничије изјаве.

"С обзиром на коментаре које су дали и представници других политичких партија па ето и предсједници, заиста то не бисмо коментарисали зато што смо ми у странци управо ради истинитости и упознавања јавности на сајту и објавили биографију Фикрета Абдиц́а. Дакле, он је политички ангажован од своје 21. године, има завидну политичку биографију, за разлику од представника осталих политичких странака, који се, ето, не либе се да дају и такве изјаве", изјавила је Едина Абдиц́ Плехо за Спутњик.

Да ли је Изетбеговиц́ овако реаговао зато што је његова странка остала без власти у десетак општина, укључујуц́и и други по величини граду у Босни - Зеницу, или пак због чињенице да би Абдиц́ могао да му буде озбиљан "политички" противник у будуц́ности, тешко је рец́и.

У сваком случају повратак Бабе, што је иначе надимак Фикрету Абдиц́у, могао би постати Бакиров проблем у бошњачком политичком тијелу, и то из више разлога.

Абдиц́ева каријера се дијели на двије етапе  предратну и ратну. Прије рата Абдиц́ је био први човјек прехрамбеног гиганта "Агрокомерц", када је и добио надимак Бабо, а његова каријера у привреди је завршена 1987. године највец́ом банкарском афером у бившој Југославији.

Многи од нас тада су први пут чули за термин "чек без покриц́а", јер је фирма којом је Абдиц́ управљао издала мјенице без покриц́а у вриједности од око 400 милиона долара. У њој су, између осталих, учествовали и Љубљанска банка, као и брац́а Хамдија Поздерац и Хакија Поздерац.

Из затвора је изашао 1990. године, а народ га је дочекао као хероја. Недуго затим, приступио је Странци демократске акције Алије Изетбеговиц́а.

Друга етапа Абдиц́еве каријере односи се на период рата у Босни и Херцеговини. Године 1993. прогласио је најкрац́у псеудорепублику на терену бивше Југославије, на граници са Српском Крајином под називом Аутономна Покрајина Западна Босна (АПЗБ).

Сједиште АПЗБ је била Велика Кладуша, а планови су били да АПЗБ покрије читаву територију познатију као Бихац́ки џеп, која је укључивала општине Цазин и Бихац́. Те исте године Абдиц́ је потписао споразуме са Србима (22. октобар 1993) и Хрватима (14. септембар 1993) за које је тврдио да су урађени са намјером да спасу муслимански народ.

Са 5. корпусом такозване "Армије Босне и Херцеговине", која је била лојална Алији Изетбеговиц́у, због тога су исте године 1993. избили сукоби, и они су остали запамц́ени као једини унутарнационални сукоби на подручју бивше СФРЈ.

Након завршетка рата у Босни и Херцеговини, Фикрет Абдиц́ се настанио у Хрватској, у Опатији, гдје је почео да се бави привредом. У међувремену, суд у Бихац́у је оптужио је Абдиц́а за смрт 121 цивила и тројице ратних заробљеника те рањавања више од 400 особа у региону током рата, због чега га је хрватски суд у Карловцу осудио на 20 година затвора, наводец́и планирања и организацију логора и прихватних центара у општини Велика Кладуша.

Године 2005. у Врховном суду Хрватске је разматрана жалба на пресуду, која је на крају смањена на 15 година. Из затвора у Пули је пуштен 9. марта 2012. пошто је одслужио двије трец́ине казне, односно 10 година и девет мјесеци.

Велика Кладуша дочекала га је овацијама. Многи политичари тог доба убјеђени су да би дешавања у Босни и Херцеговини ишла у сасвим другом правцу да га Алија Изетбеговиц́, фактички, није склонио из политике. Тих ратних година Абдиц́ је, тврде упуц́ени, имао добру сарадњу са властима Републике Српске, Републике Српске Крајине и Хрватске републике Херцег-Босне, што је, како се наводи, могло да резултира да се БиХ тада подијели између тих народа без рата.

Да ли би заиста и било тако, никад нец́емо сазнати, али ако је судити по побједи коју је однио у мјесту у коме од око 6.000 становника, колико их има према попису из 1991. године, пет хиљада њих чине Бошњаци, Изетбеговиц́ не би требало да потцијењује могуц́ности овог, како је рекао, "старца".

Извор: Спутњик