Анализа: Ко је и откуд тај Хадерсфилд да влада Чемпионшипом?!

Вагнеров савршени свет: Како су Клопов кум и нетакнута дивљина Шведске довели Теријере на врх Чемпионшипа! Пред другу репрезентативну паузу Хадерсфилд се шепури са првог места на табели друге енглеске лиге...

Фудбал 05.10.2016 | 00:00
Анализа: Ко је и откуд тај Хадерсфилд да влада Чемпионшипом?!
Не изгледају опасно као добермани, нису велики као доге, немају имиџ грубијана као пит-булови, али сваки љубитељ паса добро зна да кад теријер нешто загризе не пушта, а Теријери из Хадерсфилда озбиљно су намерили да се домогну Премијер лиге. Звучи преамбициозно? Вероватно, јер Хадерсфилд Таун, троструки енглески шампион са почетка 2двадесетих прошлог века, у елитном рангу такмичења није играо још од сезоне 1971/1972, а ни пред почетак ове нису му многи давали велике шансе.

Уосталом, више од половине тимова у Чемпионшипу може да рачуна на премијерлигашке исплате од 64.000.000 фунти на период од четири године колико се дели тимовима испалим из првог ранга такмичења како се не би угрозило њихово постојање. Хадерсфилд функционише са много мањим буџетом, откако је Дин Хојл 2008. преузео клуб на новајлије је потрошио негде око 15.000.000 фунти. Наравно, више новца ушло је у клуб на име продаје играча.

Испоставило се ипак да најбољи Хојлови потези нису ни били у вези са фудбалерима, већ са стручним особљем. Јуна 2015. године на место директора фудбалских операција именован је Стјуарт Вебер, који је још као 20-годишњак радио са Рафом Бенитезом као скаут у Ливерпулу, касније се усавршавао у Вулверхемптону. Веома је цењен на Острву, кажу да зна да изабере. Кад је шеф струке у питању чини се да није могао боље да погоди.

Давид Вагнер. Некада репрезентативац САД, човек који је са Шалкеом 1997. освојио Куп УЕФА, иако је све време био прикован за клупу. Можда још битнији био је период пре Гелзенкирхена. Од 1991. до 1995. године Вагнер је играо за Мајнц. Заузео је место у нападу екипе, натерао једног од нових саиграча да се пресели у одбрамбену линију. Јирген Клоп. Увек му је тим био битнији од интереса појединца.

Није ту било сујете, Вагнер и Клоп су се зближили и постали велики пријатељи, касније и венчани кумови. Док је Клоп правио чуда у Дортмунду, Вагнер му је асистирао са места тренера другог тима Борусије. Кад је Клоп прешао у Ливерпул наравно да је Вагнер добио позив да се прикључи стручном штабу. Изабрао је да остане у Дортмунду и сачека позив да коначно почне самосталну каријеру. Новембра 2015. позвао је Вебер.

Прво што је Вагнер приметио осим страсти по којој се Хадерсфилд не разликује много од највећих острвских клубова, била је она размаженост играча у најбогатијој фудбалској пирамиди на свету. Први потез: уторком и средом два тренинга, вече пред утакмице - карантин. Нема шале. Друго што је приметио: Енглези можда умеју да буду размажени, али су и те како професионални кад виде да има смисла. Екипа се није бунила на све промене. Напротив.

Хадерсфилд данас игра онај Клопов чувени "гегенпресинг", иако резултати то можда не говоре, посебно не на гостовањима. Све скупа, само 14 голова на 11 утакмица. Њукасл је, поређења ради, дао 22. Али Хадерсфилд је примио само осам и тренутно је са 25 бодова први на табели Чемпионшипа. Логична последица Вагнеровог рада. Кад је још на почетку каријери на "Џон Смит" стадиону Хадерсфилд изгубио од Мидлзброа (0:2), колега из противничког табора Аитор Каранка кратко је рекао: "Хадерсфилд је данас играо као топ тим, не ми". Хадерсфилд је имао посед лопте од 75 одсто.

Временом, постајали су Теријери све конкретнији. Екипа је полако прихватала сугестије новог шефа, а за разлику од ранијих сезона, када је Хадерсфилд могао само да на позајмице доводи вечите луталице острвског фудбала, Вагнер је променио клупску филозофију. Играчи мање-више непознати острвској јавности: Кристофер Шиндлер је стигао из Минхена 1860 за рекордно обештећење од 2.200.000 евра, Јон-Горенц Станковић из Б тима Борусије,Елијас Качунга из Инголштата, Михаел Хефеле из дрезденског Динама (он и Станковић се додуше нису наиграли), Крис Леве из Кајзерслаутерна... Вебер је из Вулвса повукао Раџива ваб Ла Пару, из Манчестер Ситија је на позајмицу стигао Арон Мој, из Ливерпула један од најпоузданијих голмана Чемпионшипа Дани Ворд...

Кључни детаљ још у јуну. Толико новајлија није лако уклопити. Али Вагнер се никад није либио да проба нешто ново. У Хадерсфилду је наишао на људе који подржавају тако отворено размишљање. Одвео је цео тим у нетакнуту дивљину Шведске. Нема телефона, нема интернета. Ничег!
"Изашли смо из комфорне зоне. Мислим да је било врло успешно, јер су се момци зближили".

Нормално да јесу. Три ноћи, четири дана, сваки дан са другим цимером под шатором, сваки дан у лову - а морали су да лове како би јели - са другом екипом. Једина награда био је одлазак на утакмицу Енглеске и Исланда на Европском првенству.
"Ако си без мобилног телефона на острву које није веће од пола фудбалског терена, ако немаш шта да једеш, немаш струје, немаш кревет, тоалет ни туш, онда схватиш колико је леп свет у коме живимо. Не постоји дугме које притиснеш да би добио кафу. Мораш да нађеш дрво за ложење, да заложиш ватру, можда чак и да мало веслаш кану. Па кад потрошиш 45 минута за шољицу кафе схватиш да је свет у коме живимо у ствари савршен".

Вагнерову лекцију момци су очигледно добро научили. Сви остали су пожелели такав ум у својој свлачионици. Астон Вила је после смене Роберта ди Матеа пикирала баш Вагнера за новог шефа. У Хадерсилфду су се само насмејали. Крај сезоне још је далеко, на страни тај "гегенпресиг" баш и не делује импресивно, напротив, виђа се само у назнакама. Али дуго, баш дуго Теријери нису изгледали овако конкурентно.

(Једна занимљивост из клупске историје за крај. Кад се још 1910. Хадерсфилд пријавио за такмичење у енглеском фудбалском првенству морао је да среди тадашњи Лидс Роуд стадион. Задатак је поверен чувеном шкотском архитекти Арчибалду Личу, према чијим нацртима су саграђени Ливерпулов Енфилд Роуд, Фуламов Крејвен Котиџ, Арсеналов Хајбери... Лич се није прославио, клуб је планирао да га тужи, али није стигао јер је због тог стадиона банкротирао. Решење се појавило тек 1919. кад је клуб реформисан и подразумевало је селидбу на Еланд Роуд у нешто мање од 30 километара удаљеном Лидсу, али је таква опција спречена пошто су навијачи за цену од фунте куповали акције док нису сакупили 25.000 да покрију дуг. Већ на јесен први пут су играли у елитном рангу).

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар