Analiza: Ko je i otkud taj Hadersfild da vlada Čempionšipom?!
Vagnerov savršeni svet: Kako su Klopov kum i netaknuta divljina Švedske doveli Terijere na vrh Čempionšipa! Pred drugu reprezentativnu pauzu Hadersfild se šepuri sa prvog mesta na tabeli druge engleske lige...
Fudbal 05.10.2016 | 00:00
Uostalom, više od polovine timova u Čempionšipu može da računa na premijerligaške isplate od 64.000.000 funti na period od četiri godine koliko se deli timovima ispalim iz prvog ranga takmičenja kako se ne bi ugrozilo njihovo postojanje. Hadersfild funkcioniše sa mnogo manjim budžetom, otkako je Din Hojl 2008. preuzeo klub na novajlije je potrošio negde oko 15.000.000 funti. Naravno, više novca ušlo je u klub na ime prodaje igrača.
Ispostavilo se ipak da najbolji Hojlovi potezi nisu ni bili u vezi sa fudbalerima, već sa stručnim osobljem. Juna 2015. godine na mesto direktora fudbalskih operacija imenovan je Stjuart Veber, koji je još kao 20-godišnjak radio sa Rafom Benitezom kao skaut u Liverpulu, kasnije se usavršavao u Vulverhemptonu. Veoma je cenjen na Ostrvu, kažu da zna da izabere. Kad je šef struke u pitanju čini se da nije mogao bolje da pogodi.
David Vagner. Nekada reprezentativac SAD, čovek koji je sa Šalkeom 1997. osvojio Kup UEFA, iako je sve vreme bio prikovan za klupu. Možda još bitniji bio je period pre Gelzenkirhena. Od 1991. do 1995. godine Vagner je igrao za Majnc. Zauzeo je mesto u napadu ekipe, naterao jednog od novih saigrača da se preseli u odbrambenu liniju. Jirgen Klop. Uvek mu je tim bio bitniji od interesa pojedinca.
Nije tu bilo sujete, Vagner i Klop su se zbližili i postali veliki prijatelji, kasnije i venčani kumovi. Dok je Klop pravio čuda u Dortmundu, Vagner mu je asistirao sa mesta trenera drugog tima Borusije. Kad je Klop prešao u Liverpul naravno da je Vagner dobio poziv da se priključi stručnom štabu. Izabrao je da ostane u Dortmundu i sačeka poziv da konačno počne samostalnu karijeru. Novembra 2015. pozvao je Veber.
Prvo što je Vagner primetio osim strasti po kojoj se Hadersfild ne razlikuje mnogo od najvećih ostrvskih klubova, bila je ona razmaženost igrača u najbogatijoj fudbalskoj piramidi na svetu. Prvi potez: utorkom i sredom dva treninga, veče pred utakmice - karantin. Nema šale. Drugo što je primetio: Englezi možda umeju da budu razmaženi, ali su i te kako profesionalni kad vide da ima smisla. Ekipa se nije bunila na sve promene. Naprotiv.
Hadersfild danas igra onaj Klopov čuveni "gegenpresing", iako rezultati to možda ne govore, posebno ne na gostovanjima. Sve skupa, samo 14 golova na 11 utakmica. Njukasl je, poređenja radi, dao 22. Ali Hadersfild je primio samo osam i trenutno je sa 25 bodova prvi na tabeli Čempionšipa. Logična posledica Vagnerovog rada. Kad je još na početku karijeri na "Džon Smit" stadionu Hadersfild izgubio od Midlzbroa (0:2), kolega iz protivničkog tabora Aitor Karanka kratko je rekao: "Hadersfild je danas igrao kao top tim, ne mi". Hadersfild je imao posed lopte od 75 odsto.
Vremenom, postajali su Terijeri sve konkretniji. Ekipa je polako prihvatala sugestije novog šefa, a za razliku od ranijih sezona, kada je Hadersfild mogao samo da na pozajmice dovodi večite lutalice ostrvskog fudbala, Vagner je promenio klupsku filozofiju. Igrači manje-više nepoznati ostrvskoj javnosti: Kristofer Šindler je stigao iz Minhena 1860 za rekordno obeštećenje od 2.200.000 evra, Jon-Gorenc Stanković iz B tima Borusije,Elijas Kačunga iz Ingolštata, Mihael Hefele iz drezdenskog Dinama (on i Stanković se doduše nisu naigrali), Kris Leve iz Kajzerslauterna... Veber je iz Vulvsa povukao Radživa vab La Paru, iz Mančester Sitija je na pozajmicu stigao Aron Moj, iz Liverpula jedan od najpouzdanijih golmana Čempionšipa Dani Vord...
Ključni detalj još u junu. Toliko novajlija nije lako uklopiti. Ali Vagner se nikad nije libio da proba nešto novo. U Hadersfildu je naišao na ljude koji podržavaju tako otvoreno razmišljanje. Odveo je ceo tim u netaknutu divljinu Švedske. Nema telefona, nema interneta. Ničeg!
"Izašli smo iz komforne zone. Mislim da je bilo vrlo uspešno, jer su se momci zbližili".
Normalno da jesu. Tri noći, četiri dana, svaki dan sa drugim cimerom pod šatorom, svaki dan u lovu - a morali su da love kako bi jeli - sa drugom ekipom. Jedina nagrada bio je odlazak na utakmicu Engleske i Islanda na Evropskom prvenstvu.
"Ako si bez mobilnog telefona na ostrvu koje nije veće od pola fudbalskog terena, ako nemaš šta da jedeš, nemaš struje, nemaš krevet, toalet ni tuš, onda shvatiš koliko je lep svet u kome živimo. Ne postoji dugme koje pritisneš da bi dobio kafu. Moraš da nađeš drvo za loženje, da založiš vatru, možda čak i da malo veslaš kanu. Pa kad potrošiš 45 minuta za šoljicu kafe shvatiš da je svet u kome živimo u stvari savršen".
Vagnerovu lekciju momci su očigledno dobro naučili. Svi ostali su poželeli takav um u svojoj svlačionici. Aston Vila je posle smene Roberta di Matea pikirala baš Vagnera za novog šefa. U Hadersilfdu su se samo nasmejali. Kraj sezone još je daleko, na strani taj "gegenpresig" baš i ne deluje impresivno, naprotiv, viđa se samo u naznakama. Ali dugo, baš dugo Terijeri nisu izgledali ovako konkurentno.
(Jedna zanimljivost iz klupske istorije za kraj. Kad se još 1910. Hadersfild prijavio za takmičenje u engleskom fudbalskom prvenstvu morao je da sredi tadašnji Lids Roud stadion. Zadatak je poveren čuvenom škotskom arhitekti Arčibaldu Liču, prema čijim nacrtima su sagrađeni Liverpulov Enfild Roud, Fulamov Krejven Kotidž, Arsenalov Hajberi... Lič se nije proslavio, klub je planirao da ga tuži, ali nije stigao jer je zbog tog stadiona bankrotirao. Rešenje se pojavilo tek 1919. kad je klub reformisan i podrazumevalo je selidbu na Eland Roud u nešto manje od 30 kilometara udaljenom Lidsu, ali je takva opcija sprečena pošto su navijači za cenu od funte kupovali akcije dok nisu sakupili 25.000 da pokriju dug. Već na jesen prvi put su igrali u elitnom rangu).
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar