Саша Ђорђевић поводом дана уједињења Њемачке...

Саша Ђорђевић, живи и ради у Минхену у клубу, од чијег имена, никоме није свеједно.

Кошарка 05.10.2016 | 18:15 "Бајерн је дословце гигант. Тај бренд који је деценијама стварао фудбалски клуб, сада свој фокус преноси и на кошарку. Има јединствен имиџ и огромну амбицију да се позиционира што пре међу водеће евролигашке екипе. То је пројекат који су преузели на себе Светислав Пешић, његов син Марко и водећи људи фудбалског клуба", прича нам селектор репрезентације Србије.

На месту тренера Бајерна, позвао га је још увек последњи селектор нашег националног тима, који је на великим такмичењима освајао злата.

"Светислав Пешић и Марко су у мени препознали неког ко би одговарао амбицијама клуба. Пријао ми је тај позив, видели смо једни у другима, сигурност и јасне циљеве. Био сам задовољан и лако сам себе видео као тренера једног таквог клуба".

Саша Ђорђевић на највећим светским такмичењима има два сребра, а с обзиром ко стоји на победничким постољима на светском шампионату и олимпијским играма, нећемо претерати ако кажемо да смо најбоља неамеричка селекција на свету. То Немци умеју да препознају.

"Гледају на то са поштовањем и рекао бих, дивљењем. Када сам после Рија стигао на почетак припрема у Италију, дочекао ме је транспарент испред хотела 'Wелцоме Хоме, Силвер Медалист'. Деловало је нестварно…".

Први утисци по доласку у Бајерн били су, очекивано, позитивни:

"Изузетна средина, радна дисциплина, организација на највишем нивоу у којој свако ради свој посао. Тренери тренерски, играчи играчки, а у клубу организациони. Познавајући Карија и Марка, то сам и очекивао. Овде заиста све има свој смисао."

Био је играч и тренер у многим срединама, са различитим животним филозофијама и менталитетима. Оно што га је дочекало у Немачкој, за њега је потпуно ново искуство.

"Озбиљност, преданост и рационалан приступ спортским притисцима. То је нешто што ову средину чини посебном. Немци су радна нација у којој нема прескакања степеница. Резултат јесте у првом плану, али и свакодневни рад. Мислим да имају правилан приступ спорту."

Саша Ђорђевић ће покушати да са својим новим клубом дође до титуле првака Немачке.

"Амбиција је реч коју највише користим и када причам на предавањима и када говорим на тренинзима. Лествица мора да се постави и да се временом подиже. На тај начин, човек више ради и жели да достигне ту лествицу. То је веома важно, како у спорту, тако и у животу".

Сарадња Салета Ђорђевића са Светиславом Пешићем је вишедеценијска. Када је Кари одлучио да се због повреде повуче са места тренера Бајерна, било је јасно да ће у клуб доћи неко коме је кошарка живот и који своје знање и ауторитет, али и београдски шарм и дух, може да пренесе и на ову нову средину:

"Мој однос са Каријем (Пешићем) траје 30 година, од неког мог капитенства у кадесткој и јуниорској репрезентацији. Сетили смо се баш недавно неких Балканских игара у Букурешту, када нас је, као Б репрезентацију водио до златне медаље. Имали смо сјајан однос и када сам ја био играч, а он тренер. Сада имамо велико пријатељство. Много ми је значило, када ме је позвао. Сваки његов савет је добродошао. Након изласка из болнице, видели смо се неколико пута и имамо стални контакт."

Један од симбола немачке кошарке пореклом је из Пирота. Његов наследник је харао новобеоградским теренима, гулио ђонове патика на паркету X Београдске гимназије, пре него што ће покорити планету. Сад има два циља, да са својим клубом освоји Немачку и да следеће године, на европском првенству, максимално допринесе интонирању химне, која у свом наслову има реч ПРАВДА.

Па, било би праведно да му се циљеви остваре…

Као играч, показао је колико му је планета мала. Када би имали напад одлуке, комотно сте могли да повучете четири играча са терена. Јер, овај пети је био довољан. Посебно су га мотивисале паклене атмосфере, велики играчи, тренуци кад у дворани постоји само један рефлектор, који је упаљен директно у њега…

Извор: блиц.рс