Почињу "Дани Јанка Веселиновића"

Отварањем нових просторија Удружења писаца Мачве "Јанко Веселиновић" вечерас у седамнаест часова и тридесет минута у Богатићу почиње традиционална културна манифестација "Дани Јанка Веселиновића", посвећена стваралаштву овога великог српског књижевника.

Србија 01.10.2016 | 08:37 Након тога мачвански писци одржаће књижевно вече, а у Центру за културу у овом мјесту биће приређен културно-умјетнички програм.

У цркви посвећеној Светим апостолима Петру и Павлу у мачванском селу Глоговац, у којој је некада био свештеник књижевников отац Милош, у недјељу другог октобра биће служена света литургија, а у дванаест часова, на гробљу у Глоговцу, књижевници Србије положиће цвијеће на гроб Јанка Веселиновића и одаће му помен.



У глоговачкој школи у тринаест часова биће додјељена овогодишња књижевна награда за историјски роман која носи име великог писца.

Јанко Веселиновић рођен је 1862. године у мачванском селу Салаш Црнобаески, а умро је Глоговцу 1905. године. Написао је тридесет књига од којих су најпознатије "Слике из сеоског живота", "Хајдук Станко", "Ђидо" и "Пољско цвијеће".



Био је учитељ у тамнавском селу Свилеува у коме се оженио са Јованком, гласовитом дјевојком из овога села, са којом је имао кћерку Персу.



Његов роман "Хајдук Станко" најпревођенији је српски роман свих времена, а позоришни комад "Ђидо" и сада се игра у српским
позориштима.

Веселиновић је у Београду био помоћник главног уредника "Српске новине", коректор Државне штампарије, драматург Народног позоришта у Београду, покретач и уредник листа "Звезда", те уредник новина "Побратим" и "Дневни лист".

У вријеме боравка у Београду Јанко Веселиновић је са тадашњим српским писцима Милованом Глишићем, Драгутином Брзаком и другим, али и са глумцима Народног позоришта био зачетник боемства у Скадарлији, у којој је проводио и дане и ноћи.

Забиљежена је и ангедота о подизању кредита за боемски живот у Скадарлији. Јанко Веселиновић је у банку повео жиранта Бранислава Нушића, па када су га питали ко је други жирант он је мирно одговорио да је то "Ђидо" - његово дјело које је тада било најизвођенијикомад у свим српским, позориштима, а у националном Народном позоришту у Београду свакако. Банкар је без размишљања одобрио кредит који је Веселиновић потрошио са својом боемском братијом у скадарлијским кафанама.

У шабачком Народном музеју чувају се лична документа и фотографије великог писца, те његов писаћи сто и умрлица Алексе Шантића, коју се мостарски Шантићи послави Јанковој кћерки Перси у мачванско село Бадовинце када се упокојио аутор "Емине".

Јанко је сахрањен са својим оцем протом Милошем, супругом Јованком и остали својим Веселиновићима у глоговачком гробљу.



Мачвани и српски писци чувају успомену на свог славног земљака, а манифестација "Дани Јанка Веселиновића" само је једна од њих, којој за два дана одржавања присуствује неколико стотина писаца, културних стваралаца и јавног живота Мачве, Србије и Редпублике Српске.

БН телевизија снимила је четири получасовне емисје из серијала "Приче завичајне" посвећене Јанку Веселиновићу, а у његовој родном Мачви близу педесет епизода.

БН телевизија