Директори ЈП да објаве имовинске картоне

Већина јавних предузећа у Републици Српској и БиХ негативно послује, финансијски извјештаји се често фризирају, обавезе се гомилају, а ниједан директор није одговарао за лоше резултате које је иза себе оставио.

Босна и Херцеговина 29.09.2016 | 10:36 Иако је било иницијатива да се и директори обавежу да морају пријавити имовину којом располажу, од тога није било ништа, јер се јавна предузећа овдје посматрају као политички плијен, па носиоци власти нису заинтересовани да то питање законски регулишу, кажу саговорници ЦАПИТАЛ-а.

У Србији је законом предвиђено да руководиоци предузећа која су у државном власништву достављају податке о имовини Агенцији за борбу против корупције. Уколико утврди да су директори прекршили закон, Агенција може поднијети захтјев за покретање прекршајног поступка, а ако ни тада не пријаве имовину, онда може против њих поднијети кривичну пријаву. За ово кривично дјело запријећена казна затвора је од шест мјесеци до пет година.

Директори јавних предузећа зарађују неколико просјечних плата у Републици Српској, на чело тих предузећа долазе на основу коалиционих уговора, а за губитке које оставе иза себе никоме не одговарају.

Саговорници ЦАПИТАЛ-а истичу да је основни разлог потпуно хаотичног управљања јавним фирмама то што нема воље политичара да се ту уведе ред.

Из Транспаренцy Интернатионал БиХ упозоравају да је врло честа пракса директора јавних предузећа да послују са фирмама које су у њиховом власништву што је чист примјер сукоба инетереса.

Портпарол ТИ БиХ Ивана Корајлић каже да је ова невладина организација предлагала у амандманима које је упутила Парламентарној скупштини БиХ да се Закон о сукобу интереса, као и прописи о имовинским картонима, прошире те да обухватају све носиоце јавних функција и укључе и директоре јавних предузећа.

„Ово смо предложили управо због честе праксе директора јавних предузећа да склапају уговоре и послују са фирмама које су у њиховом или власништву њихове породице или блиских пријатеља, а да не буду санкционисани јер се на њих не односе прописи о сукобу интереса“, рекла је Корајлићева.

Она је нагласила да је неопходно рад јавних предузећа уредити на начин да послују транспарентније и одговорније, а сам избор роководства измјестити из политичких странака.

„Потребно је институт јавног конкурса провести тако да се пооштре критеријуми и осигура да именовани испуњавају високе стандарде. Нажалост, јавна предузећа се посматрају као највећи плијен политичких партија, и оне још увијек нису спремне унаприједити прописе који регулишу њихово пословање, јер би тиме и себи смањиле простор за партијско запошљавање и исисавање ресурса“, казала је Корајлићева.

Слично мишљење има и економски аналитичар Зоран Павловић који за ЦАПИТАЛ каже да је праћење и контрола резултата јавних предузећа потпуно испуштено из закона тако да ни директори не подлијежу готово никаквој одговорности за резултате које постижу.

„Директори јавних предузећа у БиХ немају статус јавних службеника који би морали да дају имовинске картоне на почетку и на крају обављања тог посла. Јавна предузећа су у БиХ, нажалост, постала плијен политичких партија које се о њему договарају када формирају коалиције“, нагласио је Павловић.

Он је истакао да би увођење праксе да и директори јавних прдузећа достављају податке о имовини могло да допринесе транспарентности у раду тих предузећа које сада уопште нема.

„Свако јавно предузеће морало би да има веб страницу на којој ће бити објављени њихови финансијски извјештаји, конкурси, подаци о запосленима. Јавна предузећа морају бити транспарентна у свим аспектима свог рада, али код нас је то још далеко. Много је ствари које се морају ставити под лупу јавности“, истакао је Павловић.

ЦАПИТАЛ је објавио низ текстова из којих је видљиво да директори јавних предузећа крше закон. Најуочљивији примјер су „Шуме Републике Српске“ које годинама фризирају извјештаје, не поштују препоруке Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, а сличних примјера не мањка ни у „Електропривреди Републике Српске“, односно њеним зависним предузећима.

Извор: Капитал