Данас је Свјетски дан срца

Према календару јавног здравља, 29. септембар се обележава као Светски дан срца. Ове године сеобележава се под слоганом „Оснажите свој живот”аусмерен је на ширење порука које се односе на то шта можемода урадимокако би побољшализдравље свог срца.

Здравље 29.09.2016 | 09:12
Данас је Свјетски дан срца
Правилна исхрана, редовна физичка активност, престанак пушења, контрола телесне тежине и крвног пртиска могу значајно да смање ризик за настанак болести срца и крвних судова у свим популационим групама.

Болести срца и крвих судова су најчешћи узрок оболевања и умирања како у свету тако и у нашој земљи. Сваке године, ова група болести одговорнајеза 17,3 милиона прераних смртиу свету, а до 2030. године очекује се да ће број умрлих порастина 23 милиона.


Најзначајнији фактори ризика за појаву болести срца и крвних судова су:

Пушење –изазива једну петину свих кардиоваскуларних болести. Пушачи имају два до три путавећиризик за појаву срчаног и можданог удара, у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота. Ризик расте са годинама и већије код жена него код мушкараца. Пушење, уз истовремену употребу оралних контрацептивнихсредства, повећава ризик за појаву инфаркта за 20 пута.

Неправилна исхрана– фактор је ризика сама по себи, али је повезана и са другим факторима ризика који су одговорни за појаву болести срца и крвних судова, а у које спадају:гојазност, повишене масноће у крви, шећерна болест, повишен крвни притисак. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута. 

Недовољна физичка активност– значајно доприноси старењу крвних судова. Одговорна је за појаву скоро сваког четвртог случаја срчаног удара. Представља и фактор ризика за настанак гојазности, шећерне болести и повећаног крвног притиска. Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од срчаног  иможданог удара 10-20%. Будите активнији током дана – користите степенице, ходајте или возите бицикл уместо вожње аутомобилом или градским превозом.


Стрес–акутни и хронични.

Преко 70% свих симптома срчаног и можданог удара јављају се у кући, када је неко од чланова породице присутан и може да помогне. Зато је потребно препознати знаке и симптоме срчаног и можданог ударакако би на време потражили помоћ.

Знаци и симптоми срчаног удара:
1. Јак бол који се јавља иза грудне кости у виду стезања, притиска, пробадања и траје више од пола сата (бол може да се шири према раменима или стомаку, левој руци, вилици или лопатицама)
2.Отежано дисање праћено кратким дахом
3.Малаксалост, мука, повраћање
4.Узнемиреност

Знаци и симптоми можданог удара:
1.Одузетост једне стране лица, руке или ноге на једној страни тела
2.Конфузија (особа не зна где се налази), отежани или неразговетни говор
3.Тешкоће са видом (једнострано или обострано)
4.Отежано кретање, вртоглавица, губитак равнотеже и координације
5.Јака главобоља, без претходног узрока
6. Несвестица или потпуни губитак свести.


Само неколико једноставних промена могу да побољшају здравље вашег срца и крвних судова: оставите цигарете, промените навике у исхрани- конзумирајте мање шећера, масне и слане хране,будите вишефизичкиактивни, смањите конзумирања алкохола, смањите свакодневни стрес слушањеммузике,читањемкњига, гледањемфилмова, дружите се са пријатељима, смејте се кад год је за то прилика. Посетите Вашег изабраног лекара,сазнајте свој ниво шећера у крви, ниво холестерола и триглицерида, вредност крвног притиска. На основу ових података он ће бити у могућности да одреди ризик од кардиоваскуларних болести и да Вам помогне да направите план и побољшате здравље Вашег срца.

Извор: хттпс://www.зјзпа.орг.рс/
фото: интернет

Коментари / 0

Оставите коментар