Danas je Svjetski dan srca

Prema kalendaru javnog zdravlja, 29. septembar se obeležava kao Svetski dan srca. Ove godine seobeležava se pod sloganom „Osnažite svoj život”ausmeren je na širenje poruka koje se odnose na to šta možemoda uradimokako bi poboljšalizdravlje svog srca.

Zdravlje 29.09.2016 | 09:12 Pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja, kontrola telesne težine i krvnog prtiska mogu značajno da smanje rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova u svim populacionim grupama.

Bolesti srca i krvih sudova su najčešći uzrok obolevanja i umiranja kako u svetu tako i u našoj zemlji. Svake godine, ova grupa bolesti odgovornajeza 17,3 miliona preranih smrtiu svetu, a do 2030. godine očekuje se da će broj umrlih porastina 23 miliona.


Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova su:

Pušenje –izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dva do tri putavećirizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i većije kod žena nego kod muškaraca. Pušenje, uz istovremenu upotrebu oralnih kontraceptivnihsredstva, povećava rizik za pojavu infarkta za 20 puta.

Nepravilna ishrana– faktor je rizika sama po sebi, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, a u koje spadaju:gojaznost, povišene masnoće u krvi, šećerna bolest, povišen krvni pritisak. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. 

Nedovoljna fizička aktivnost– značajno doprinosi starenju krvnih sudova. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Predstavlja i faktor rizika za nastanak gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog  imoždanog udara 10-20%. Budite aktivniji tokom dana – koristite stepenice, hodajte ili vozite bicikl umesto vožnje automobilom ili gradskim prevozom.


Stres–akutni i hronični.

Preko 70% svih simptoma srčanog i moždanog udara javljaju se u kući, kada je neko od članova porodice prisutan i može da pomogne. Zato je potrebno prepoznati znake i simptome srčanog i moždanog udarakako bi na vreme potražili pomoć.

Znaci i simptomi srčanog udara:
1. Jak bol koji se javlja iza grudne kosti u vidu stezanja, pritiska, probadanja i traje više od pola sata (bol može da se širi prema ramenima ili stomaku, levoj ruci, vilici ili lopaticama)
2.Otežano disanje praćeno kratkim dahom
3.Malaksalost, muka, povraćanje
4.Uznemirenost

Znaci i simptomi moždanog udara:
1.Oduzetost jedne strane lica, ruke ili noge na jednoj strani tela
2.Konfuzija (osoba ne zna gde se nalazi), otežani ili nerazgovetni govor
3.Teškoće sa vidom (jednostrano ili obostrano)
4.Otežano kretanje, vrtoglavica, gubitak ravnoteže i koordinacije
5.Jaka glavobolja, bez prethodnog uzroka
6. Nesvestica ili potpuni gubitak svesti.


Samo nekoliko jednostavnih promena mogu da poboljšaju zdravlje vašeg srca i krvnih sudova: ostavite cigarete, promenite navike u ishrani- konzumirajte manje šećera, masne i slane hrane,budite višefizičkiaktivni, smanjite konzumiranja alkohola, smanjite svakodnevni stres slušanjemmuzike,čitanjemknjiga, gledanjemfilmova, družite se sa prijateljima, smejte se kad god je za to prilika. Posetite Vašeg izabranog lekara,saznajte svoj nivo šećera u krvi, nivo holesterola i triglicerida, vrednost krvnog pritiska. Na osnovu ovih podataka on će biti u mogućnosti da odredi rizik od kardiovaskularnih bolesti i da Vam pomogne da napravite plan i poboljšate zdravlje Vašeg srca.

Izvor: https://www.zjzpa.org.rs/
foto: internet