Српска - монета за поткусуривање сила?

Може ли због руске подршке референдуму Република Српска да постане монета за поткусуривања Москве и Вашингтона на Балкану? Две силе, нема сумње, имају различите погледе на будућност БиХ, а шта то заправо значи за Босну и Херцеговину?

Република Српска 29.09.2016 | 11:00 Познаваоци међународних односа наглашавају да се из ставова САД и Русије о референдуму у Републици Српској, али и по питању уласка БиХ у НАТО може видети судар светских велесила на овом терену. Он је, додају, бар за сада - на нивоу дипломатског.

"Став САД је да се Дејтонски споразум мења, док Руси Дејтон виде као основ функционисања данашње БиХ. Те дипломатија подржавају две политике у БиХ. Да ли смо у томе монета за поткусуривање или не? Мали у сукобима великих увек имају улогу некога ко добије или нешто изгуби", каже стручњак за међународне односе, Жељко Будимир за „ЕуроБлиц“.

Он ипак наглашава да се у БиХ не може десити сценарио сличан сиријском или украјинском, где су се такође сударили интереси САД и Русије.

"Геополитички посматрано, ради се о различитим регионима и на потпуно различит начин се овде и тамо сукобљавају интереси Русије и САД. Та врста аналогије је неприхватљива. БиХ се ипак налази на границама ЕУ, а не на Блиском истоку. Такође, нема основа да се плашимо дешавања из деведесетих. Међународни односи нису ни слични као тада, актери који су деведесетих учествовали у сукобима нису исти, нити су исто позиционирани у међународном поретку. С друге стране, унутар БиХ, и поред реторике која је везана за локалне изборе, не постоји спремност на сукобе", закључује Будимир.

Можда најбољу илустрацију сукоба интереса Русије и САД у БиХ, и то преко домаћих играча, видели смо пре неколико дана. Баш када су из Москве стигле фотографије сусрета председника Русије и Републике Српске, Владимира Путина и Милорада Додика, председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић из Њујорка се похвалио сусретом с америчким председником Бараком Обамом.

Истина, Додик је код Путина био на раније договореном састанку, док се Изетбеговић са брачним паром Обама срео на маргинама заседања Генералне сукупштине УН.

Политиколог Владе Симовић сматра да БиХ треба да избегне могућност да буде део било каквих сукоба светских сила и да се на све начине држи по страни. Симовић наглашава да то не треба поистовећивати са добрим односима и контактима са светским силама.

Он објашњава да у сукобљавању великих највише страдају мале земље, поготово што у БиХ живе три мала народа на јако малом простору.

"Добро је за БиХ да њени лидери што више добијају просторе и симпатија код великих сила, али то не значи да би требало да нас они увуку у своје неспоразуме. Битно је, с једне стране, да сарађујемо са њима, јер су нам потребни, али морамо показати да смо довољно политички зрели да се дистанцирамо и не допустимо да нас увуку у сукоба на глобалном нивоу", каже Симовић.

У пракси, на примеру референдума, то изгледа овако:

Заменик генералног савета владајуће руске партије Јединствена Русија Сергеј Железњак поручио је да је референдум у Републици Српској представља “прекретницу за цели српски народ” јер први пут у 20 година постојања Српске као ентитета грађани имају могућност да директно учествују у доношењу одлуке.

Руски став поновила је и портпаролка Министарства иностраних послова Марија Захарова, истичући да се њена земља противи вештачкој политизацији референдума о Дану Републике Српске и сматра да он ни на који начин није уперен на подривање територијалног интегритета БиХ.

С друге стране, Стејт департмент осуди одржавање референдума и истакне бојазан да би он могао да буде увод у референдум о отцепљењу Републике Српске од БиХ. Америчка Амбасада у Сарајеву саопштила је да “они који су одговорни за организовање референдума, треба да сносе одговорност". И тако у круг.

Када је реч о НАТО, руски амабасадор у БиХ Петар Иванцов упозорио је да евентуално чланство БиХ у Алијанси „не одговара њеним интересима“ и да неутрална позиција више одговара, не само интересима Републике Српске, него и целе БиХ. У складу с тим, председник Републике Српске Милорад Додик најавио је да ће у Српској бити одржан референдум када се буде одлучивало у чланству у НАТО.

Истовремено, Американци не крију да је будућност БиХ у највећем светском војном савезу. У овом тренутку, БиХ учествује у војним мисијама у Авганистану, а за отварање Акционог плана за чланство у НАТО неопходно је да перспективна непокретна војна имовина (касарне, полигони) буде укњижена као власништво БиХ.

Тај проблем у Федерацији БиХ је решен, док је у Републици Српској, одлуком Суда БиХ, само једна војна локација за сада проглашена власништвом БиХ – релејно чвориште у Хан Пијеску. Овај случај још није окончан, јер Република Српска наставља правну борбу и сматра да сва имовина на њеној територији припада Српској, уз право Оружаних снага БиХ да је користе.

Бивша заменица министра спољних послова БиХ Ана Тришић-Бабић сматра да је у БиХ кључан утицај Русије и Турске, а не Русије и САД. Конкретније, тврди да су у БиХ на сцени два процеса - један је продор руских енергетских интереса, а други продор радикалног Ислама.

"Приликом недавног одласка председника Додика код Путина, из Федарације БиХ није се могло чути ништа против Путина и Русије. То значи да њих контролишу Ердоган и Турска и то јесте код нас највећа непознаница у БиХ. Наслућује се да су Путин и Ердоган разговарали о БиХ, а да ЕУ не зна шта да ради. Америка овде има интересе само због Дејтонског споразума, али уопште нису заинтересовани за БиХ", тврди Тришић-Бабић.

Извор: Блиц