Видео: "Претворили смо финале ЛШ са Јунајтедом у велику шеву"!

Ерик Абидал, бивши дефанзивац Барселоне, присетио се финала Лиге шампиона из 2011. године са Манчестер јунајтедом и открио занимљиву причу.

Фудбал 04.10.2016 | 09:30
Видео: "Претворили смо финале ЛШ са Јунајтедом у велику шеву"!
Барселона је у финалу на ’Вемблију’ савладала Јунајтед. Резултат је био 3:1, чиме је Барса стигла до тада четвртог пехара у најјачем клупском такмичењу.

Голове за Каталонце постигли су Педро, Лионел Меси и Давид Виља, док је једини стрелац за ’Црвене ђаволе’ био Вејн Руни.

Али оно што је оставило много већи печат, како на публику тако и на саме играче, јесте начин на који је шампион Шпаније славио у Лондону.

"Оно чега се највише сећам у вези са финалом Лиге шампиона из 2011. године је последњих пола сата. Играчи Манчестер јунајтеда били су бесни јер смо ’Вембли’ претворили у велику ’шеву’ (игра чувања лопте са играчима који су у кругу), а они ништа нису могли да ураде", рекао је Абидал и наставио причу о мукама ривала:

"Било је невероватно, наставили су да вичу, гестикулирају и псују. Неки моји саиграчи нису могли да их разумеју, али ја јесам. ’То је довољно, престаните да се за******те. Већ смо мртви’, говорили су нам, а до краја меча је остало више од 25 минута".

Пеп Гвардиола потпуно је променио начин размишљања у светском фудбалу и за четири сезоне на ’Камп Ноуу’ освојио 14 титула.

"Ћави, Инијеста, Меси, Бускетс и Алвеш, који је практично играо у везном реду тог дана, наставили су да се додају – пим-пам, пим-пам, пим-пам... Не коментаришем често утакмице, али тај тренутак, та слика је нешто што ми је остало у сећању."

Француз је био одушевљен представом у којој је учествовао на једном од најлепших стадиона на свету.

"Био је то један од најбољих мечева које сам одиграо за Барселону, малтене перфектна утакмица. Не због атмосфере, не због тога што су Ћави и Пујол урадили невероватну ствар и пружили ми ту част да подигнем трофеј, не. То није разлог. То су слике које ће остати урезане, наравно. Међутим, оно због чега је највише памтим је фудбал."

Овај меч за њега је имао посебан значај јер је непосредно пре тога победио рак јетре.

"Приликом првог гола, Андрес је додао до Ћавија, он је погледао ка трибинама, али је спољним делом стопала пронашао Педра. Педро је шутирао, Ван дер Сар се прерано бацио у своју десну страну, а лопта је отишла у леву. Други Барсин гол је био отпилике исти – Андрес, Ћави, Лео... Тројица малих момака су комбиновала и донела предност, пошто је Вејн Руни изједначио. Не сећам се баш Леовог поготка, али се сећам да је шутнуо микрофон."

Ништа није могло да спречи мађионичаре из ’Блаугране’, који су се брзо консолидовали и дошли до вођства. Ипак, Ерик је издвојио једног човека.

"Када је реч о Инијести, осећам посебну повезаност са њим. Играо је испред мене и увек ме вадио из проблема. Могли сте да му дате најгори могући пас, тзв. енглеско додавање, и знали бисте да ће га сигурно исконтролисати. Немам појма како, али он би прихватио лопту и кренуо између играча – једног, другог, трећег, четвртог, некада је низао и пет противничких фудбалера. Одушевљавао ме је тиме што је могао да прође на начин на који је пожелео. Онда његова способност да све види на терену – увек гледа напред и спази сваки детаљ око себе. Никада ништа не говори на терену – никада се не жели, иако често има много више разлога за жалбу од осталих. Што га више ударају и ометају, он је бољи. Једноставно игра фудбал, то је његов највећи квалитет."

37-годишњи леви бек, који је у два наврата победио опаку болест, није штедео противничке играче у изјавама, рекавши да се нису много питали у најважнијој утакмици те сезоне.

"Играчи Јунајтеда нису стигли до прилике да ударе Инијесту, Ћавија или Месија. Лопта је ишла толико брзо, били су ’прегажени’. Када је Барса на врхунцу, њихова игра може се мерити делићем секунде, центиметрима... Брзина је невероватна, прецизност такође. Нико не котролише простор и време као они, посебно Инијеста. Направили су само 16 фаулова за 90 минута – чак и да су хтели више, нису били у могућности."

Све је било готово у 69. минуту када је Виља погодио за 3:1 – резултатски готово, али играчки свакако не.

"Када је Виља постигао погодак, њихова судбина је била запечаћена. Јурили су сенке, увек су каснили и никада нису били где је требало да буду. Нису много учествовали у игри, само су је пратили. Направили смо пет фаулова, шутнули 16 пута, а 12 шутева је ишло у оквир гола. Три пута смо затресли мрежу Ван дер Сара и све то у финалу Лиге шампиона. Јунајтед је имао три шута, два у оквир гола. Нисмо могли да станемо, ’тики-така’ је трајала и није било шансе да се заустави. Кројф је једном рекао: ’Ако ја имам лопту, мој противник је нема’. Вембли је то осетио савршено", овим речима Абидал је закључио присећање на једну од најбољих утакмица у историји клуба, поновивши да није требало ни да буде у тиму.

"Нико није очекивао да ћу играти од почетка. Два месеца пре тога доктори су ми пронашли тумор на јетри. Следећег дана сам отишао у свлачионицу да видим саиграче и бодрим их, био сам позитиван и оптимистичан. Срећан сам, пронашли су га на реме и два дана касније сам био на операцији. После свега тога, меч на ’Вемблију’ је био заказан за 28. Нисам замишљао да ћу играти у финалу, ни у најлуђим сновима. Једино што сам рекао Пепу било је да сам слободан ако ме жели, али да мислим да нећу бити ни на клупи. У ствари, био сам срећан што сам уопште добио шансу да будем на стадиону и бодрим саиграче са трибина. Али на последњем састанку у свлачионици, Пеп је све променио. Сат пре утакмице рекао ми је да ћу играти. Рекао ми је то када и свима осталима. Нисам могао да верујем, волео бих да ми је саопштио раније, али то су она изненађења која волите. Можда је и било боље што ми је рекао у последњем тренутку."



Извор: Б92

Коментари / 0

Оставите коментар