Video: "Pretvorili smo finale LŠ sa Junajtedom u veliku ševu"!
Erik Abidal, bivši defanzivac Barselone, prisetio se finala Lige šampiona iz 2011. godine sa Mančester junajtedom i otkrio zanimljivu priču.
Fudbal 04.10.2016 | 09:30
Golove za Katalonce postigli su Pedro, Lionel Mesi i David Vilja, dok je jedini strelac za ’Crvene đavole’ bio Vejn Runi.
Ali ono što je ostavilo mnogo veći pečat, kako na publiku tako i na same igrače, jeste način na koji je šampion Španije slavio u Londonu.
"Ono čega se najviše sećam u vezi sa finalom Lige šampiona iz 2011. godine je poslednjih pola sata. Igrači Mančester junajteda bili su besni jer smo ’Vembli’ pretvorili u veliku ’ševu’ (igra čuvanja lopte sa igračima koji su u krugu), a oni ništa nisu mogli da urade", rekao je Abidal i nastavio priču o mukama rivala:
"Bilo je neverovatno, nastavili su da viču, gestikuliraju i psuju. Neki moji saigrači nisu mogli da ih razumeju, ali ja jesam. ’To je dovoljno, prestanite da se za******te. Već smo mrtvi’, govorili su nam, a do kraja meča je ostalo više od 25 minuta".
Pep Gvardiola potpuno je promenio način razmišljanja u svetskom fudbalu i za četiri sezone na ’Kamp Nouu’ osvojio 14 titula.
"Ćavi, Inijesta, Mesi, Buskets i Alveš, koji je praktično igrao u veznom redu tog dana, nastavili su da se dodaju – pim-pam, pim-pam, pim-pam... Ne komentarišem često utakmice, ali taj trenutak, ta slika je nešto što mi je ostalo u sećanju."
Francuz je bio oduševljen predstavom u kojoj je učestvovao na jednom od najlepših stadiona na svetu.
"Bio je to jedan od najboljih mečeva koje sam odigrao za Barselonu, maltene perfektna utakmica. Ne zbog atmosfere, ne zbog toga što su Ćavi i Pujol uradili neverovatnu stvar i pružili mi tu čast da podignem trofej, ne. To nije razlog. To su slike koje će ostati urezane, naravno. Međutim, ono zbog čega je najviše pamtim je fudbal."
Ovaj meč za njega je imao poseban značaj jer je neposredno pre toga pobedio rak jetre.
"Prilikom prvog gola, Andres je dodao do Ćavija, on je pogledao ka tribinama, ali je spoljnim delom stopala pronašao Pedra. Pedro je šutirao, Van der Sar se prerano bacio u svoju desnu stranu, a lopta je otišla u levu. Drugi Barsin gol je bio otpilike isti – Andres, Ćavi, Leo... Trojica malih momaka su kombinovala i donela prednost, pošto je Vejn Runi izjednačio. Ne sećam se baš Leovog pogotka, ali se sećam da je šutnuo mikrofon."
Ništa nije moglo da spreči mađioničare iz ’Blaugrane’, koji su se brzo konsolidovali i došli do vođstva. Ipak, Erik je izdvojio jednog čoveka.
"Kada je reč o Inijesti, osećam posebnu povezanost sa njim. Igrao je ispred mene i uvek me vadio iz problema. Mogli ste da mu date najgori mogući pas, tzv. englesko dodavanje, i znali biste da će ga sigurno iskontrolisati. Nemam pojma kako, ali on bi prihvatio loptu i krenuo između igrača – jednog, drugog, trećeg, četvrtog, nekada je nizao i pet protivničkih fudbalera. Oduševljavao me je time što je mogao da prođe na način na koji je poželeo. Onda njegova sposobnost da sve vidi na terenu – uvek gleda napred i spazi svaki detalj oko sebe. Nikada ništa ne govori na terenu – nikada se ne želi, iako često ima mnogo više razloga za žalbu od ostalih. Što ga više udaraju i ometaju, on je bolji. Jednostavno igra fudbal, to je njegov najveći kvalitet."
37-godišnji levi bek, koji je u dva navrata pobedio opaku bolest, nije štedeo protivničke igrače u izjavama, rekavši da se nisu mnogo pitali u najvažnijoj utakmici te sezone.
"Igrači Junajteda nisu stigli do prilike da udare Inijestu, Ćavija ili Mesija. Lopta je išla toliko brzo, bili su ’pregaženi’. Kada je Barsa na vrhuncu, njihova igra može se meriti delićem sekunde, centimetrima... Brzina je neverovatna, preciznost takođe. Niko ne kotroliše prostor i vreme kao oni, posebno Inijesta. Napravili su samo 16 faulova za 90 minuta – čak i da su hteli više, nisu bili u mogućnosti."
Sve je bilo gotovo u 69. minutu kada je Vilja pogodio za 3:1 – rezultatski gotovo, ali igrački svakako ne.
"Kada je Vilja postigao pogodak, njihova sudbina je bila zapečaćena. Jurili su senke, uvek su kasnili i nikada nisu bili gde je trebalo da budu. Nisu mnogo učestvovali u igri, samo su je pratili. Napravili smo pet faulova, šutnuli 16 puta, a 12 šuteva je išlo u okvir gola. Tri puta smo zatresli mrežu Van der Sara i sve to u finalu Lige šampiona. Junajted je imao tri šuta, dva u okvir gola. Nismo mogli da stanemo, ’tiki-taka’ je trajala i nije bilo šanse da se zaustavi. Krojf je jednom rekao: ’Ako ja imam loptu, moj protivnik je nema’. Vembli je to osetio savršeno", ovim rečima Abidal je zaključio prisećanje na jednu od najboljih utakmica u istoriji kluba, ponovivši da nije trebalo ni da bude u timu.
"Niko nije očekivao da ću igrati od početka. Dva meseca pre toga doktori su mi pronašli tumor na jetri. Sledećeg dana sam otišao u svlačionicu da vidim saigrače i bodrim ih, bio sam pozitivan i optimističan. Srećan sam, pronašli su ga na reme i dva dana kasnije sam bio na operaciji. Posle svega toga, meč na ’Vembliju’ je bio zakazan za 28. Nisam zamišljao da ću igrati u finalu, ni u najluđim snovima. Jedino što sam rekao Pepu bilo je da sam slobodan ako me želi, ali da mislim da neću biti ni na klupi. U stvari, bio sam srećan što sam uopšte dobio šansu da budem na stadionu i bodrim saigrače sa tribina. Ali na poslednjem sastanku u svlačionici, Pep je sve promenio. Sat pre utakmice rekao mi je da ću igrati. Rekao mi je to kada i svima ostalima. Nisam mogao da verujem, voleo bih da mi je saopštio ranije, ali to su ona iznenađenja koja volite. Možda je i bilo bolje što mi je rekao u poslednjem trenutku."
Izvor: B92
Komentari / 0
Ostavite komentar