"Осјетљивост на глутен је лаж"

Све више људи избацује глутен из исхране и поставља се питање да ли има истине у тој најновијој нутриционистичкој моди. Постоји ли заиста осетљивост на глутен и да ли је она све чешћа?

Здравље 27.09.2016 | 10:21 Одговор је - не.

Само један одсто људи заиста има целијакију - ретки генетски поремећај због којег су људи нетолерантни на глутен, али није забележен њихов пораст. Другим речима, међу стотину људи, тек један можда има целијакију. Осим тога, у студији објављеној прошлог месеца, речено је да је проценат људи с овим поремећајем непромењен од 2009. године.

Када су у питању они који немају целијакију али кажу да су 'осетљиви' на глутен, студија из 2013. са Универзитета Монаш такође каже да ни то по свој прилици није истина.

Шта се заправо догађа кад људи престану да конзумирају глутен?

Алан Левиновиц, професор на Универзитету Џејмс Медисон, проучавао је везу између религије и хране и аутор књиге 'Глутенска лаж' каже да се заправо ради о мешавини психологије и промене у понашању.

У књизи Левиновиц разговара с гастроентерологом Питером Гибсоном, коаутором студије која тврди да је осетљивост на глутен највероватније лаж.

Гибсон каже да је главни разлог зашто се људи осећају боље након што из исхране избаце глутен тај што су променили начин исхране.

“Ти људи су одлучили да из исхране избаце брзу храну и хране се здравије. Прочитали су нешто о исхрани без глутена и појачали унос воћа и поврћа и уопштено су почели боље да се хране.”

Другим речима, иако може да се чини да је избацивање глутена из исхране помогло у мршављењу, можда се ради о комбинацији више других ствари.

“Лако је окривити глутен, али можда се само ради о томе да сте почели да бирате квалитетније намирнице. Међутим, овакво објашњење људи тешко прихватају и врло нерадо испитују своју дијагнозу коју су сами себи поставили. Нико не жели да призна да је његова залуђеност безглутеинском прехраном чисто психолошке природе”, каже Левиновиц.

Осим тога, повезивање исхране с физичким симптомима је изузетно тешко. Студије су показале да је људима изузетно тешко да се присете шта су и када јели, као и да одаберу шта је здраво а шта није. Зато је увек боље кад се људи држе науке, уместо да сами себи постављају дијагнозе.

Б 92
фото: интернет