Најава: Сер Алекс, олош, Хуни, мртви пацови и пилеће изнутрице - Ренџерс вс Абердин!

После четири године у недељу, опет на Питодри стадиону!

Фудбал 25.09.2016 | 11:00 Свуда на свету иста је прича. Кад кажете дерби, “Олд Фирм“ је једна од првих асоцијација. Тешко да је иједан град на свету, па чак и наш Београд, и Буенос Ајрес и Истанбул и Рим, подељен мржњом каква влада између окорелих навијача Глазгов Ренџерса и Селтика. Међутим, погрешно је мишљење да је то једини ривалитет којим Шкотска може да се “похвали“. Ако је то уопште за похвалу. А вероватно није, јер свако мало излази из спортских оквира. Кад су у питању судари Ренџерса и Глазгова често нема додира са спортом.

Не зна се тачно шта је проузроковало тај ривалитет, јер Глазгов и Абердин дели скоро 200 километара. Није ни религија, то јест националност као у случају Ренџерса и Селтика. Многи мисле да је све кренуло још 80-их година прошлог века. Дефанзивац Глазгова Вили Џонстоннагазио је на врат Џона Мекмастера у куп утакмици, па је овом другом била потребна реанимација како би преживео. Већ тада је на клупи Абердина седео Алекс Фергусон, делом сигурно одговоран за ширење мржње. Не зато што је као дечак навијао за Глазгов, па две године и играо за Полицајце, већ зато што су његовим доласком на клупу Донса великани из шкотске престонице добили озбиљног конкурента у борби за пехаре.

Фергусон је фудбалере Абердина научио пркосу. Охрабривао је играче и навијаче да не верују у “престоничку кампању“  ни фудбалске власти у Шкотској. Још од његове титуле из 1985. године наслов најбољег у Шкотској становао је само у витринама Ренџерса и Селтика.

У Абердину су ипак сав бес некако усмерили баш ка Ренџерсу.
“Мрзимо Ренџерс више од вас“, певају навијачи Абердина кад гостују на Селтик Парку.

Можда и јаснији доказ нетрпељивости видели смо 1988. године. Нил Симпсон из Абердина је умало откинуо ногу младе наде Ренџерса Ијана Дурента. Две године на тереапијама.Дурент после тог погибељног старта није постао играч какав је требало да буде. Све то време, на трибинама Питодрија певало се...

"Добар Сими,
Добар сине,
Сј...о си још једног Хуна..."

Навијаче Глазгова, иначе, због британског порекла у погрдном сленгу називају Хунима. Варварима.

"Погледај ко лежи на Питодрију,
Погледај ко је на терену,
Изгледа ми да је то Ијан Дурент,
Сими је улетео и сј...о му колено,
Неће више играти за Ренџерс..."

Хулиганске туче какве су биле популарне 80-их година у Шкотској су, наравно, продубиле јаз између две навијачке групе. И не само ту. Сами клубови, најблаже речено, нису помогли да се страсти смире. На Питодрију су по писоарима често налепнице са Ренџерсовим обележјима. Јасно вам је зашто.  Са друге стране, Ренџерс је морао да се 1998. године јавно извини Абердину јер су у званичном порограму за утакмицу навијачи Донса названи “олошем“. Играчка легенда Ренџерса Џон “Бомбаш“ Браун описао их је као “мороне“.

Звиждуци током минута ћутњи за противничке легенде редовна су појава, судија Мајк Мекари, за кога се сматра да је наклоњен Ренџерсу, током целе каријере добијао је претње смрћу, на кућну адреси стизали су му угинулиц пацови, пилеће изнутрице... Сами играчи су се на терену тукли више пута, утакмице су прекидане, навијач Абердина је 1993. године јурио Алија Мекоиста палицом за голф у коју је био закуцан ексер?!

Примера је безброј, али нема потребе да их све набрајамо. Већ сте схватили. Абердин и Ренџерс се не подносе.

У недељу од 14 сати на Питодри стадиону. Први пут још од јануара 2012. године. Абердин против Глазгов Ренџерса. 

Извор: моззартспорт