Џои Бартон објавио књигу: Отац је убио пса, који ме је напао!

Проблематични момак британског фудбала Џои Батон објавио аутобиографску књигу "Но Нонсенсе", која већ сада добија позитивне критике. Открио је у њој и неке занимљиве, за неке шокантне детаље, из свог живота. Агресија од малих ногу.

Фудбал 24.09.2016 | 21:00 Џои Бартон је квалитетан фудбалер, који је, можда, могао да буде и бољи, да је умео да смири своју "луду главу", због које је, својевремено, чак био и у затвору. У сваком случају, Бартон је несвакидашњи фудбалер по много чему, излази из клишеа спортиста који "пикају лопту и трче по терену"...

Узрок тог његовог "кратког фитиља", који је испољавао на фудбалском терену, али и ван њега, можда се крије у драматичним догађајима и искуствима из детињства. У својој аутобиографској књизи "Но Нонсенсе", која је објављена пре неколико дана, Бартон је открио да га је у детињству напао пас, а да је потом његов отац на лицу места убио пса!

Када је имао три године, Бартона је напао вучјак и ујео га је, да би његов отац брутално "пресудио" псу, прегазивши га комбијем. И то не једном, него два пута! Уз то Бартонов отац је запретио власнику пса да ће га пребити.

"Играо сам се у школском дворишту, у неком тунелчићу када се пас појавио са друге стране. Покушао сам да будем пријатељ са њим, али он ме је напао, гризао ме за лице... Моје полусестре Шерон и Џоан, које су ме само за тренутак оставиле самог, дошле су да ми помогну и некако су успеле да ме одбране од пса и уз помоћ баке су ме пребацили у болницу. Лекари су страховали да бих могао да изгубим око и извршили су мању операцију носа. Када је мој отац сазнао шта се догодило, отишао је до паба да позајми комби од пријатеља и кренуо је у порагу за псом. Када је видео да је пас одвезан, колима је срушио капију и прегазио пса. Да би се уверио да је мртав, још једном га је прегазио", пише некадашњи фудбалер Манчестер ситија, Њукасл, Марсеја, Вест Хема, Квинс Парк Ренџерса, Барнлија, а сада Глазгов Ренџерса.

Бартон је у књизи детаљно описао детињство, приметивши да је оно утицало да временом његова личност постане "повремено луда".

Открио је и да га је његов отац учио како да се бије, како да држи човека за врат и удара га у лице како би га нокаутирао!

"Отац ме је од малих ногу припремио за свет одраслих. Био је то његов свет. Свет у којем вам је потребно много вештине и уличног знања да се изборите. Није то као да се школујете на Итону и уђете у политику да бисте постали премијер једног дана. Пре десет година, мислио сам да ме је изневерио. Али сада, када сам у зрелијим годинама, видим да је мој отац чинио све што је могао и да је давао све од себе. Да ми је, можда, пружао неко другачије васпитање, много нежније, можда никад не бих ни доспео до Премијер лиге... Када погледате из ког социјалног миљеа долази већина фудбалера, видећете да је то углавном нека средња, нижа класа, односно предграђа градова. Али, не желим да вређам крај у којем сам одрастао. Он ме је направио онаквим какав јесам, са свим својим добрим и лошим странама".

Иако каже да је његов отац знао какве су му родитељске дужности без неких "уџбеника и упутстава", очигледно је да је та агресивна атмосфера утицала на Бартона да се развије у личност какву је испољио у појединим тренуцима свог живота.

Није се смирио ни сада, у Глазгов Ренџерсу, у који је дошао овог лета, а већ је од клуба добио тронедељну суспензију, јер се спорчекао са саиграчем после убедљивог пораза у дербију против Селтика.

У књизи је открио још неколико интересантних детаља из свог живота и фудбалске каријере. Тако је, рецимо, 2004. године, забио цигарету у око младог играча Џејмија Тендија, који је на прослави Божића пробао да запали његов дрес Манчестер ситија.

Имао је још других инцидената. Док је био на турнеји са Манчестер ситијем на Тајланду 2005. године сукобио се са навијачем Евертона, па је враћен кући. Две године касније Сити га је новчано казнио јер је ударио саиграча Османа Дабоа, а годину дана потом је завршио у затвору, у којем је био 77 дана, због уличне туче у Ливерпулу.

У књизи је изнео још један детаљ из свог живота, баш после инцидента на Тајланду.

Наиме, чим се вратио кући, дан касније је сазнао да је његов брат Мајкл у бекству, јер је осумњичен за убиство црнца Ентонија Вокера. Његов брат Мајкл је потом осуђен на 17 година затвора, а рођак Пол на 23 године затвора.

Присетио се Џои Бартон и како је чекао свог кума "Тагера" испред затвора, након што је одслужио казну затвора због убиства полицајца. Убио га је рвачким захватом, неком врстом кечерског захвата када подигнете противника и баците на земљу.

"То што је урадио Тагер, могао сам лако да урадим и ја. Ја сам више од њега био склон насиљу. Рекао бих да је моје понашање повремено било лудачко", написао је Бартон.

Да би читаоцу поближе објаснио своју насилну црту личности, Бартон је испричао и језиву причу из детињства, након што је дошао кући у сузама, јер су га у школи малтретирали. Отац му је тада дао бејзбол палицу и рекао му: "Сад им врати". Бартон је додао да је потом урлао на све и ударао на све што се помера!

О времену у завору...

"Никад нисам ни претпоставио да могу да завршим у затвору. Чак и када сам био на врхунцу свог лудачког понашања. Помислио сам: 'Нисам криминалац. Само сам изашао на пиће, мало се потукао. То момци раде...'. Али, када сам осуђен, био сам у шоку. Срање, идем унутра! Али, припремио сам се врло добро за затвор, врло сам аналитичан. Време иза решетака сам искористио на прави начин, позитивно".

Извор: мондо.рс