Ђорђевић: Заволео сам кошарку гледајући слике оца како игра бос на бетону!

"Светислава Пешића познајем од 16. године. Много ми значе његови савети", истакао је селектор Србије у разговору за немачки овб-онлине.де.

Кошарка 24.09.2016 | 12:15 Ера Светислава Пешића у Бајерну из Минхена је завршена, сада је почела ера Александра Ђорђевића. Тренер Баварског клуба и репрезентације Србије говорио је за немачки медиј о многим занимљивим стварима.

Између осталог, дотакао се прављења тима у Бајерну, али и дубљих тема као што је страст према кошарци.

"Увек се трудим да направим што је могуће више породичну атмосферу. Знате, професионални спорт има потребе и очекивања. То је кључна тачка, морамо да будемо тим и ван терена. Немамо много времена, сезона почиње и чека нас тежак распоред. Треба нам пљемејкер и мислим да је то кључ за ову сезону. Имамо идеје, два три играча, али су они отишли у НБА кампове. Са њима смо и даље у контакту", рекао је Ђорђевић.

Каже - увек поставља највише циљеве.

"Лако је крити, али ја то не радим. У Србији нико није могао да разуме због чега сам поставио медаље као циљ у тако тешком моменту. Морате да правите корак унапред. Бајерн мора да се успостави као велики играч у Европи. Са тим приступом морамо да идемо. Сада смо у Еврокупу, али је идеја да играмо Евролигу наредних година. То је веома важно, посебно због новог система. То је изазов. Имамо добру екипу, стигли су играчи попут Владимира Лучића и Девина Букера. Сада је мој посао да направим добар тим".

Колико је Светислав Пешић утицао на Салета?

"Ох, мислим много. Познајем га откад сам имао 16 година. Био сам поносан што сам био капитен у неким његовим генерацијама. То ми је много помогло. Имам много среће што имам тако велике српске тренере са којима могу да причам у свако доба и од којих могу да учим".

Али, дешавало се да чак и такав заљубљеник од кошарке изгуби адреналин и страст за кошарком на одређено време.

"Било је момената када сам размишљао да одустанем од посла, од кошарке. Када сам гледао кошарку са стране недостајало ми је страсти. Али, та страст за кошарком је увек била део мене. Када сам био играч, другачије сам се смејао, другачије дисао, мислио другачије".

Страст за кошарком прешла је на Александра од оца Братислава Бате Ђорђевића.

"То сам наследио од оца. Он је такође био тренер. Седамдесетих је са Црвеном звездом освајао титуле. Као дете читао сам чланке у којима се види слика мог оца како игра турнир у Италији и стоји без патика на бетону. Пао је с мотора, и због тога није могао да обује патике, али је и тако понео титулу најбољег играча турнира. Због таквих ствари сам заволео кошарку", каже Ђорђевић.

Није увек било лако, али га је репрезентација држала у животу.

"Имао сам проблеме са куком када сам имао 20 година, играо сам пет година под јаким боловима. Кроз такве болове пролазиш баш ако имаш велику љубав према кошарци. Она ми је усађена у репрезентацији од тренера као што су Пешић, Ивковић и Обрадовић. Велика је срећа што сам могао, и што могу са њима да се посаветујем", истакао је Ђорђевић.

Извор: моззартспорт