Đorđević: Zavoleo sam košarku gledajući slike oca kako igra bos na betonu!
"Svetislava Pešića poznajem od 16. godine. Mnogo mi znače njegovi saveti", istakao je selektor Srbije u razgovoru za nemački ovb-online.de.
Košarka 24.09.2016 | 12:15
Između ostalog, dotakao se pravljenja tima u Bajernu, ali i dubljih tema kao što je strast prema košarci.
"Uvek se trudim da napravim što je moguće više porodičnu atmosferu. Znate, profesionalni sport ima potrebe i očekivanja. To je ključna tačka, moramo da budemo tim i van terena. Nemamo mnogo vremena, sezona počinje i čeka nas težak raspored. Treba nam pljemejker i mislim da je to ključ za ovu sezonu. Imamo ideje, dva tri igrača, ali su oni otišli u NBA kampove. Sa njima smo i dalje u kontaktu", rekao je Đorđević.
Kaže - uvek postavlja najviše ciljeve.
"Lako je kriti, ali ja to ne radim. U Srbiji niko nije mogao da razume zbog čega sam postavio medalje kao cilj u tako teškom momentu. Morate da pravite korak unapred. Bajern mora da se uspostavi kao veliki igrač u Evropi. Sa tim pristupom moramo da idemo. Sada smo u Evrokupu, ali je ideja da igramo Evroligu narednih godina. To je veoma važno, posebno zbog novog sistema. To je izazov. Imamo dobru ekipu, stigli su igrači poput Vladimira Lučića i Devina Bukera. Sada je moj posao da napravim dobar tim".
Koliko je Svetislav Pešić uticao na Saleta?
"Oh, mislim mnogo. Poznajem ga otkad sam imao 16 godina. Bio sam ponosan što sam bio kapiten u nekim njegovim generacijama. To mi je mnogo pomoglo. Imam mnogo sreće što imam tako velike srpske trenere sa kojima mogu da pričam u svako doba i od kojih mogu da učim".
Ali, dešavalo se da čak i takav zaljubljenik od košarke izgubi adrenalin i strast za košarkom na određeno vreme.
"Bilo je momenata kada sam razmišljao da odustanem od posla, od košarke. Kada sam gledao košarku sa strane nedostajalo mi je strasti. Ali, ta strast za košarkom je uvek bila deo mene. Kada sam bio igrač, drugačije sam se smejao, drugačije disao, mislio drugačije".
Strast za košarkom prešla je na Aleksandra od oca Bratislava Bate Đorđevića.
"To sam nasledio od oca. On je takođe bio trener. Sedamdesetih je sa Crvenom zvezdom osvajao titule. Kao dete čitao sam članke u kojima se vidi slika mog oca kako igra turnir u Italiji i stoji bez patika na betonu. Pao je s motora, i zbog toga nije mogao da obuje patike, ali je i tako poneo titulu najboljeg igrača turnira. Zbog takvih stvari sam zavoleo košarku", kaže Đorđević.
Nije uvek bilo lako, ali ga je reprezentacija držala u životu.
"Imao sam probleme sa kukom kada sam imao 20 godina, igrao sam pet godina pod jakim bolovima. Kroz takve bolove prolaziš baš ako imaš veliku ljubav prema košarci. Ona mi je usađena u reprezentaciji od trenera kao što su Pešić, Ivković i Obradović. Velika je sreća što sam mogao, i što mogu sa njima da se posavetujem", istakao je Đorđević.
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar