Интервју - Прлаиновић: Нисам вођа опозиције, нити то желим!

Златни српски ватерполиста Андрија Прлаиновић о ОНОЈ изјави која је узбуркала јавност, о односу са Иваном Шпановић и Давором Штефанеком, о најбољем моделу финансирања ватерполо клубова...

Остали спортови 24.09.2016 | 23:45 Андрија Прлаиновић је са ватерполо репрезентацијом Србије освојио све што је могао у каријери. На појединим великим такмичењима тријумфовао је са "делфинима" више пута. Али, о свим тим успесима, укључујући златну медаљу на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру, мање се причало, него о његовој изјави одмах после великог успеха у Бразилу.

А Прлаиновић је тада рекао да медаље у Рио де Жанеиру "нису плод системског улагања у спорт" и указао на то да клубовима у свим спортовима треба већа подршка друштва и државе. После те његове изјаве, повела се велика полемика, највише на друштвеним мрежама, потребу да се огласе осетили су и освајачи медаља у Рију - Ивана Шпановић и Давор Штефанек.

Председник Владе Србије Александар Вучић је у посебном обраћању јавности овим поводом рекао да нико не сме да напада ни Прлаиновића, ни Ивану Шпановић, ни Штефанека, нити било ког српског спортисту и да они имају право да кажу шта желе.

Реаговао је потом и Ватерполо савез Србије, захваливши се држави на помоћи, а селектор "делфина"Дејан Савић стао је у одбрану Прлаиновића, баш као и селектор кошаркаша Александар Ђорђевић, речима да Прлаиновић није схваћен на прави начин и да је рекао оно што је реалност и што сви знају.

Прлаиновић се до сада није оглашавао у медијима. Његово прво обраћање јавности јесте интервју који је дао "Недељнику" у којем је истакао да је добио "исти број честитки за злато, као и за ту изјаву" и додао да га "нико од медија до сада није звао за интервју".

"Нико ме од медија није звао за појашњење, било шта, што је врло интересантно јер је и супруга навикла да првих дана не рачуна на мене колико ми телефон звони. Али овога пута - тајац. Нико од медија није звао", каже Прлаиновић.

Истиче да је његово упозорење првенствено било усмерено на будућност српског спорта, пре свега клупског, али да ситуација није боља ни у другим важним областима.

"Спорт је у Србији у сличној ситуацији као и култура. Запостављени су и немају пажњу државе, а то су праве вредности ове земље. То је поражавајуће", рекао је Прлаиновић и додао да су се многи "пригравали" и манипулисали његовом изјавом, извлачили из контекста...

"Било је злоупотреба, извлачења из контекста, конструисања по медијима, али такви су наши медији. Није део медија такав, нажалост, већ већина, и због тога избегавам да дајем изјаве и још ће ме бити све мање. Изврнут је смисао и уопште није наглашено као битно оно што је срж проблема, него се пребацила прича на то колике су награде спортиста и колико се издваја из буџета. Нико се није бавио анализом какво је заиста стање у клупском спорту, до данас не знам да је ико истраживао о томе", каже прослављени ватерполиста и додаје:

"Нисам се ја борио за себе, већ сам говорио о спорту у будућности. Веома је важно да се врате стручњаци у земљу, да се побољша рад са млађим категоријама. Не може Црвена звезда, која је била првак Европе, да плаћа термин као када би се 15 људи скупило испред зграде и одлучило да изнајми пола базена. Резултати у репрезентацији колико-толико одржавају ватерполо причу у Србији и не смем ни да помислим како би изгледало да немамо резултате. Не смем ни да помислим на период после Токија... Има сад времена за будућност".

Додаје да му није јасно због чега већина других спортиста ћути. Уосталом, ко ће да прича о спорту и проблемима боље од њих?

"Не знам због чега ћуте. Моја реакција је била спонтана и искрена и није могла да буде другачија у том тренутку. Реаговао сам јер сам знао да је ситуација веома озбиљна и ми сви у ватерполу знамо шта нас чека ако се овако настави. После Токија (Олимпијских игара 2020. године) чека нас вероватно борба за улазак међу осам, а не борба за медаљу. У народу постоји сигурност да смо ми велесила у ватерполу и да ће то тако бити и даље у будућности. И ја сам почео да тренирам у том старом систему деведесетих година, на остацима оне велике државе СФРЈ, када су најбољи тренери сви били у земљи. И то се током деведесетих година некако одржало, али је временом потпуно урушено. Видим да је ситуација слична и у другим екипним спортовима. У многим спортовима нас није било на Олимпијским играма, иако су четири екипне медаље из четири спорта изванредан резултат - само је Америка освојила више, јер је, наравно, имала више екипа на ОИ".

Он поручује да ће се увек борити за ватерполо, јер осећа да је дужан према том спорту који му је дао све.

"Борићу се да ватерполо у Србији добије статус који заслужује. А мислим да заслужује статус спорта од националног значаја. И не мора да буде једини (такав спорт). Али, не може овде да тенис буде национални спорт. Новак Ђоковић јесте највећи спортиста и један од највећих људи икада рођених на овом простору, али је тај резултат направио сам, са породицом. Кошарка је најомиљенији спорт и заслужује да буде проглашена спортом од националног интереса. Ја највише уживам кад гледам кошаркашку репрезентацију", каже Прлаиновић и наглашава:

"Треба да се изврши категоризација спорта, што је, уз недостатак системског рада у млађим категоријама, један од највећих проблема. Да они који су заслужили у последњих десет година, откако спортисти наступају под именом Србија, добију већу помоћ, а они који нису имали резултате или нису доносили олимоијске медаље, да се сналазе мало више сами. Овде се водимо логиком да сви буду некако задовољни, што, према мом мишљењу, није реално. Они који су правили резултате и праве их, заслужују много више. Ту мислим на спортове који су највише медаља донели - одбојку, кошарку и ватерполо".

Одлучно је негирао да се, заједно са Александром Ђорђевићем, наводно одрекао премија за освојено злато, што се писало на друштвеним мрежама и у појединим медијима:

"То је лаж и будалаштина и, нажалост, слика и прилика нашег друштва. Медији су добрани 'заслужни' што је то тако, они конструишу мишљења многих људи у овој земљи, а одавно су прешли границу доброг укуса. Срамота је да тако нешто може да се објави, а да нико не одговара. Саша Ђорђевић је за мене права легенда, а верујем и за већину људи у Србији. Он не заслужује такве ствари, али код нас, изгледа, ништа није свето, и то ми је баш одвратно".

Упитан да ли су "медији успели да га посвађају са Иваном Шпановић и Давором Штефанеку" и да ли има потребу да им објашњава своју изјаву из Рија, Прлаиновић је одговорио:

"Не, далеко од тога. Немам потребу да им објашњавам било шта. То је био ружан покушај, очигледно такав смо народ и очигледно тако функционишемо, на сензационализму. Ја верујем да је нормално да се захвале за оно што су добили, јер верујем да су услови много бољи у тим спортовима (атлетика и рвање) него што су били. Оно што сам ја покушао да укажем јесте за екипне спортове, за клупски спорт, пре свега за мој спорт у којем веома добро познајем ситуацију".

На духовиту констатацију новинара "Недељника" да је "постао вођа опозиције", Прлаиновић се насмејао и одговорио:

"Немам још таквих амбиција, револуционарних, нити политичких. Тешко да ћу их имати за живота. Превише је ватерполиста већ у политици".

О ХРВАТИМА И ИТАЛИЈАНИМА...

Прлаиновић каже да утакмице против Хрватске више не доживљава као мечеве са посебним набојем, додајући да су ватерполисти Србије са многим хрватским ватерполистима у добрим односима, са појединима су и другови.

Али, да се победе Италијани то је посебан гушт.

"Овојрепрезентацији је било највеће задовољство да победи Италијане. Били су нам дужни од Лондона (победа у полуфиналу Олимпијских игара), победили су нас неколико пута на важним такмичењима, па смо имали жељу да им се реванширамо. Нису омиљени ни међу другим екипама због начина на који играју, због статуса који имају у федерацијама ФИНА и ЛЕН, а с обзиром на то да је реч о земљи која улаже највише новца, углавном имају водеће људе на функцијама и кад се све то споји, имали смо мало веће задовољство и мотив да их победимо".

О ДЕЈАНУ САВИЋУ...

"Не волим о њему превише да причам. Једном, када завршим играчку каријеру, кад ми више не буде тренер, можда ћу дати посебан интервју само о њему. Он је посебан у сваком смислу и није могао да се пронађе бољи човек да нас води. Тотално је другачији од свих тренера са којима сам имао прилике да радим. Јер многи тренери, нажалост, наставе да размишљају као играчи и то ремети њихов однос са екипом. Он је ти заиста фантастично успео да преброди и ретко нам помиње своје играчке дане иако смо играли са њим. Има тај опуштенији однос играч-тренер, али зна се тачно где то престаје и где је линија преко које се не иде".

Прлаиновић је за "Недељник" рекао и да тренутно живимо "у земљи ријалити јунака, што негде значи да је и цела држава помало ријалити шоу".

"Тај неквалитетан програм на телевизији (а ту не мислим само на ријалити програм), оправдава се добрим рејтингом, и то је постало најбитније у Србији, добар и што бољи рејтинг. Све је мање квалитетног програма, све је више одвраћања позорности грађанима од нормалних свакодневних проблема. Мени је то јадно и жалосно, али је тако, добрих ствари и правих вредности има све мање на телевизији и у медијима уопште", каже Прлаиновић и додаје: "Некоме је циљ да се млади заглупљују. И да гледају неквалитетан програм на телевизији и да слушају бљувотине о најистакнутијим спортистима, о људима који су ову земљу задужили, представљали је на најбољи могући начин у свету. А то траје већ петнаестак година".

МАЂАРСКИ МОДЕЛ - НАЈБОЉИ ЗА ВАТЕРПОЛО

"Уз кајак и кану, и пливање, ватерполо има највећу пажњу у Мађарској. Сваки клуб у првој мађарској лиги добија од државе или од федерације новац искључиво за рад са млађим категоријама. Да би се дошло до тог статуса, ватерполо треба да се прогласи спортом од националног интереса. Италијанске клубове је тешко поредити, јер клубове углавном финансирају богати људи и приватници, Италијани, нема странаца. То су неке модерне мецене којима прија што су у ватерполу и што имају прилику да помогну клубовима и проналазе неко задоовљство и престиж... Често ме је интригирало како то да ниједан богати Србин никад није узео неки клуб и рекао: 'Ја ћу решим пробклеме овог кошаркапког или ватерполо клуба'. Да ли они дају новац негде другде, можда, али је интересантно да га не дају ни на културу, ни на спорт", каже Прлаиновић који ће од наредне сезоне играти у мађарском Солноку.

Извор: мондо.рс