Да ли му је Бог одузео разум?

Сви знамо да наш лажни Отац нације већ дуже времена има озбиљних психичких сметњи, које је дијагностификовао љекар и судски вјештак, али судећи према последњим иступима и изјавама стање се очито погоршало, терапија није адекватна и изгледа да је потпуну изгубио разум. Како другачије објаснити неконтролисане иступе у јавности, неуравнотежено понашање и сулуде опасне изјаве које су уплашиле сваког разумног и нормалног.

Република Српска 22.09.2016 | 11:30 Навикли смо да Додик сам себе демантује, али то до сада није радије у само пар минута и у једном интервјуу.

Како би покушао да се оправда код страних амбасадора и прикрије најновије бескрупулозно гажење и понижење Народне скупштине, која не марећи за став и мишњење грађана Закључком Колегијума тражи од Владе да промијени Закон о празницима и усклади га са Одлуком Уставног суда БиХ а истовремено се на референдуму од грађана тражи мишљење о Дану РС и одлуци Уставног суда БиХ, Додик се за „Спутњик“ правда да референдум није о отцјепљењу Републике Српске и да му то није у плану.

Послије само неколико минута, ничим изазван каже да ће се Република Српска отцијепити ако неко покуша да је нападне!?

На питање новинарке, која је и сама била запрепаштена и изненађена његовим лупетањем, на чију помоћ Република Српска може рачунати ако буде нападнута, да ли Русије, Србије, Додик одговара „Наравно да је Република Српска спремна да се брани од војног напада. Рачунам на свашта, прије свега на наш народ.. Ти муслимани мисле да су нека громада, силетина, али какви, они су фрустрирани.. Они имају намјеру да из Сарајева преко Сокоца избију на Дрину, али лакше се бранити него нападати свакако...“

Маргинални Сефер Халиловић под утицајем лијекова у предизборној кампањи можда и може да млати глупости, јер не говори у име народа и важне националне институције већ у своје и у име неке минорне странке, али то никако није допуштено предсједнику Републике Српске. Додик нажалост представља један народ и Републику Српску, његова ријеч би требала да има одређену тежину, па би због тога морао да се контролише и бира ријечи које ће изговорити у јавном наступу.

Без икаквог повода и разлога плашити грађане новим ратом и страдањем, причати о ратним плановима, давати неодмјерене изјаве и стално дизати тензије и играти се са ватром и судбином једног народа и ентитета је недопустиво. Последња изјава представља само кап која је прелила чашу, и вријеме је да се напокон каже ДОСТА ЈЕ.

Због чега, са ким и у чије име би Додик ратовао, кога би бранио и ко би настрадао... На који „наш народ“ Додик рачуна? Да ли на милион обесправљених, покрадених, понижених, сиромашних и извараних који се у таласима искупљају и смјењују испред његове Палате тражећи милостињу јер су они и њихова дјеца голи, боси и гладни.

Да ли сматра да је неколико стотина лоше опремљених полицајаца са старим пиштољима, под командом ситног шпијуна Предрага Ћеранића и пара-удбаша и косовца Џевада Галијашевића, способно да брани Републику Српску од напада неке војне силе? Зар нам у прошлом вијеку није било довољно жртава и страдања за наредних 300 година, и зар опет треба да младост гине и иде са својих огњишта како би лажни Отац нације себе амнестирао и спасио сакривајући опљачкани новац?

Додик је у тренутку лудила и напада панике без консултација са важним политичким факторима и Србијом расписао референдум не рачунајући на евентуалне последице и не размишљајући о излазној стратегији. Сада кад је стиснут уз зид де факто је одустао од референдума претворивши га у необавезну анкету која може скупо да нас кошта. Како се ствари одвијају, колико је изгубио разум и везу са стварношћу, није искључено да би сутра у некон инциденту запуцао и направио хаос, а накнадно тражио подршку Србије и Русије да га ваде из ватре.

Србија, а да не говоримо о Русији, ни 90-их није била спремна да чува Уставни поредак СФРЈ и ратује преко Дрине, а осим празних великих ријечи сувишно се и питати какву би помоћ могли очекивати од прозападног Вучића, Стефановића и Гашића који су олако одрекли својих држављана на сјеверу Косова.. Нико више није спреман да се жртвује и страда ради неке будале и интереса неколицине моћника.

Очито је да је Додик, а са њим и сви ми и Република Српска у великом проблему. Режим се налази у терминалној фази распадања, и са њима сваки дан је неизвјестан и дуг као година. Сматрам да због најновијих неконтролисаних иступа, гажења Народне скупштине и институција Републике Српске, економског колапса, урушавања система и институција те свеопште катаклизмичне ситуације под хитно треба тражити Додикову оставку и расписивање општих вандредних избора.

Масовним изласком на локалне изборе и кажњавањем бахатих и одметнутих властодржаца, грађани могу прекратити муке и свргавањем ненародног режима спријечити даље неконтролисано понашање и потезе који народу и Републици Српској могли нанијети несагледиву штету и последице.

Ако је вођа изгубио разум, није га изгубио цијели народ. Довољно је само да код већине грађана превлада здрав разум и напокон ћемо се ослободити зла и великог терета које нас притиска и гуши дуго времена, а потом кренути у дуготрајни процес опоравка народа, друштва, институција и државе.

Небојша Вукановић