Пријети ли Бањалуци разорни земљотрес?

У посљедњих двадесетак дана, снажни земљотреси погађају земље које су географски близу Босне и Херцеговине.

Република Српска 22.09.2016 | 09:10 Тако је Скопље, главни град Републике Македоније, прошле седмице задесио велики број снажних потреса, у којима је повријеђено око 100 људи. Они старији који се још сјећају  катастрофалног земљотреса из 1963. године, када је овдје погинуло више од 1.000 људи, страховали су да се трагедија опет не понови.

Посебно снажан и разарајући био је земљотрес који је 24. августа погодио централну Италију, остављајући за собом бројне  људске жртве, пустош и безброј срушених зграда.

Сњежана Цвијић - Амулић, начелник Одјељења за опсерваторску сеизмологију у Хидрометеоролошком заводу РС, тврди да је БиХ географски смјештена у зони сучељавања двије велике тектонске плоче -са једне стране афричке која гура евро-азијску и једним дијелом се подвлачи под њу. Из тих разлога земље у зони Медитерана спадају у земље са високим сеизмичким хазардом, јер се у тој области јављају јачи земљотреси са катастрофалним посљедицама, као што је био и земљотрес у Централној Италији са магнитудом 6.2 степена Рихтерове скале.

Бањалука може очекивати земљотрес јачине оног из 1969. године

Обзиром да још не постоји довољно велики рентген апарат којим би се снимила земљина унутрашњост, основне карактеристике сеизмичности дефинисане су на основу података о земљотресима који су се догодили у прошлости и оних земљотреса ван територије БиХ, а који на територији БиХ остварују значајне ефекте.

Зоне са највишим сеизмичким хазардом на територији БиХ су, према ријечима Цвијић - Амулић, бањалучка зона и зона јужне Херцеговине, те се у тим сеизмогеним зонама могу очекивати и најјачи земљотреси, јер су се кроз историју управо ту и дешавали.

"Најјачи евидентиран и документован догођени земљотрес на простору БиХ је земљотрес из 1969. године који се десио 27. октобра, а који је погодио Бањалуку са магнитудом 6.6 степени Рихтерове скале и интензитетом од 9 степени по Меркалијевој скали. Управо земљотрес такве јачине можемо и очекивати. Није искључено да он може бити и јачи, а слабији може бити сигурно.  Значи, постоји вјероватноћа да ако се једном десио, може се десити и други пут. Када ће се десити, то нико не зна. Прогноза за земљотресе не постоји", наводи саговорница, али и наглашава да генерално не постоји правило појављивања потреса у смислу периодичности, него само у смислу вјероватноће појављивања догађаја  на одређеном мјесту.

Иако је ријеч о природном процесу, на који човјек не може утицати, пројектовањем и градњом безбједних објеката у којима живи и ради, може преживјети.

"Значи, ми не можемо утицати на појаву и снагу земљотреса, али можемо да градимо тако да земљотрес не поруши саграђене објекте, јер једино на тај начин штитимо људске животе. Земљотрес не убија људе, убијају их сеизмички неотпорни објекти", рекла је за Буку Цвијић – Амулић.

А колико су нам објекти отпорни и сигурни, најбоље би било да никада не сазнамо путем земљотреса.

Наиме, грађевински стручњаци са којима смо разговарали кажу да велики број постојећег фонда зграда у нашој земљи не задовољава неке од основних принципа пројектовања и грађења сеизмички отпорних објеката. Изостаје контрола, како на градилишту, тако и у току саме градње.

Градња сеизмички отпорних објеката, зна ли се за то у БиХ?

Научни сарадник у Институту за испитивање материјала и конструкција Републике Српске мр Анђелко Цумбо, инжињер грађевинарства за наш портал каже да су нарочито угрожене зидане зграде, јер су, поред недостатака при грађењу, временом додатно ослабиле због лошег одржавања и деструкције материјала. Такве зграде су најчешће недовољно отпорне и крију у себи потенцијалне опасности различитог степена у случају будућих земљотреса.

Посебно је лоша ситуација када је ријеч о пракси надзиђивања зграда, која је била актуелна у Бањој Луци почетком прошле деценије. Код ових надоградњи, урбанистичко технички услови су најчешће бивали прилагођени жељама инвеститора, а и пројектанти су се такође „прилагођавали“ тим жељама.

"Овим се обично на постојећем објекту испројектује простор „без ограничења“ и без ојачања постојеће конструкције, по систему без улагања у нешто што је инвеститору „само трошак“.Најчешће су се умјесто лаких користили тешки и неодговарајући материјали, а било је случајева да је умјесто једне надограђено двије етаже и сл., по систему „кад се већ ради да се искористи“. Треба поменути  и случајеве  гдје  се  код  промјене  намјене,  обично  у  приземљу,  врше  радови  на „рашчишћавању“ простора, који су веома опасни, нарочито код старих зиданих објеката", истиче Цумбо.

Што се пак нових зграда и објеката тиче, оне би, према мишљењу нашег саговорника по правилу требали бити квалитетнији од старих, али и њихова градња је пропраћена низом недостатака. При пројектовању се најчешће у први план стављају жеље инвеститора, што у старту доводи до многобројних конструктивних проблема.

Често приземље буде 'очишћено' од зидова и стубова, тзв. флексибилно приземље, за разлику од крутих спратова 'натрпаних' зидовима, што може да доведе до лома конструкције у нивоу приземља. Такође је завладала поплава конзолног истурања објеката изнад приземља и то са носећим зидовима и стубовима на тим конзолама, како би се добио већи простор, што је такођевеома проблематично када је у питању земљотрес.

"Ово може бити и посљедица транзиције друштва и недовољно уређених односа свих учесника у изградњи. Такође је присутан недовољан осјећај одговорности и небрига за посљедице будућег земљотреса. Као да је завладало мишљење да се та природна катастрофа нама неће и не може никада десити, а у овој поплави предузимачких фирми и одсуству законитости постало је важно само тренутно добити и наплатити посао. Међутим, колика ће бити оштећења и цијена поправке након земљотреса и ко ће да гарантује власницима станова да ће њихова зграда моћи бити употребљива, још је велика непознаница", каже за Буку Цумбо.

БиХ још без стандарда за градњу на трусним подручјима

И др Наида Адемовић, дипл. инж. грађевинарства и професорица на Грађевинском факултету у Сарајеву, такође истиче да има много пропуста како у градњи нових, а још више код објеката изграђених  између 50-тих и 80-тих година прошлог вијека, без примјене било каквих сеизмичких прописа.

У бившој Југославији, први привремени правилник за пројектирање у сеизмичким подручјима донесен је тек 1964.  год. Катастрофални земљотреси који су се десили у Скопљу, (1963), Бања Луци, (1968), те Црногорском приморју, (1979), јасно су показали недостатке и грешке приликом пројектирања и изградње ових конструкција. Стога је 1981. године донесен Правилник о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима, који има доста строжије услове у односу на први правилник.

"Правилник о техничким нормативима за зидане зидове доноси се тек 1991. године, дакле десет година након доношења Правилника за изградњу објеката у сеизмичким подручјима, но никада није ступио на снагу. Сходно томе. закључак је да је јако велики број објеката изграђен без примјене било каквих сеизмичких прописа", каже за Буку Адемовић.

У европским земљама се још од 1975. године примјењују унифицирана правила за пројектовање и градњу на трусним подручјима, такозвани Еврокодови. Еуроцоде 8 и Еуроцоде 6 су стигли и до БиХ, али још увијек нису правомоћно прописани.

 "Велики број новосаграђених објеката је пројектован према „Еуроцоде 8“, но битно је истаћи да није довољно само пројектовати конструкцију односно објекат, него је на адекватан начин извести и провести све потребне контроле током изведбе конструкције као и након њеног завршетка. Један од елемената који код нас у значајној мјери недостаје је добар надзор односно контрола на градилишту. Такођер, у неким случајевима се не поштују ни основни принципи асеизмичког пројектовања, усљед чега може доћи до оштећења нових објеката", истиче за Буку Адемовић.

И на крају можемо закључити да  би се по питању сигурности градње у нашој земљи требало много тога подузети, а прије свега пооштрити контроле на свим нивоима, завести ред код изградње објеката, али и увести европске стандарде.  Како су нам рекли наши саговорници, тренутно се ради на преводима Еуроцодова које врши Институт за стандардизацију Босне и Херцеговине, а након њиховог усвајања ситуација са градњом на трусним подручјима би требала бити далеко боља, наравно, уколико се исти буду поштовали.

Извор: Бука