Анализа - видео: ''Мистер Дерби''!

Како је Марко Николић израстао у специјалисту за Црвену звезду...?!

Фудбал 20.09.2016 | 16:00
Анализа - видео: ''Мистер Дерби''!
Александру Станојевићу у очима сваког партизановца пристаје надимак Велики, а ако се неко кандидовао да му стане уз раме онда је то - Марко Николић! Мораће још да „гули“ актуелни шеф струке да би стигао некадашњег, јер овај у биографији има и ексклузиву међ’ овдашњим тренерима оличену у пласману у Лигу шампиона, али му повратник на клупу озбиљно угрожава статус најуспешнијег стратега тима из Хумске у окршајима са највећим ривалом још од времена Љубише Тумбаковића.

Са три победе у исто толико вечитих дербија стигао је на корак до учинка какав је Станојевићостварио за време свог мандата, кад је Црвену звезду „шио“ уздуж и попреко и са четири тријумфа у првенству - без примљеног гола - обликовао себе у идеал коме наследници теже. То што је Станојевић радио Звезди 2010. и 2011. (трипут по 1:0, па 2:0) сад ради Николић, јер се после два славља 2014. године (2:1, 1:0) потписао испод још једног (1:0).

И њиме потврдио статус специјалисте за припрему дербија. Утакмица генерално. Јер, уМарковим екипама лепота није константа, него инцидент - па му многи спочитавају да у томе заостаје, на пример, за Станојевићем - али исто тако је уочљиво да су тактичка дисциплина, агресија, темпо, препознатљивост ситуација, те начин на који му играчи стоје и „дишу“ на терену плусеви какви су црно-белима недостајали у време између његова два мандата, кад су их водили Зоран Милинковић, Љубинко Друловић и Иван Томић.

Николић је Звезду тукао опет захваљујући томе што зна да се забарикадира. Основну идеју да се не прими гол оплеменио је поставком са два задња везна, па је са Евертон Луизом иМарко Јевтовићем, отерао ривала од гола и свео га само на једну честиту прилику на утакмици. У 90. минуту. Ако се томе дода подсећање да је у претходна два дербија користио исти принцип - у првом Николи Дринчићу помагао Дарко Брашанац, а у другомБранко Илић - те онемогућио црвено-беле да често пуцају ка Лукачу (у априлу 2014. одбранио два пенала, па матиран после грешке Волкова и Трајковића) или да овај скоро није имао посла (изузме ли се промашај са петерца Луке Јовића у октобру исте године) долази се до закључка да је у сваком од тих мечева стручни штаб Партизана главну битку добио на средини терена.





А друго: што је увек играо са два шпица (Петар Шкулетић и Данко Лазовић у првом мандату, а Урош Ђурђевић и Валери Божинов), па без обзира што ниједан од стартера није дао гол на тим мечевима идеја да се тако мучи одбрана ривала му се исплатила у виду бодова. На крају му је и Фортуна „намигнула“ за такво опредељење. Заслужено.

Други велики утицај Марка Николића на резултате вечитог дербија огледа се у чињеници да зна да „осети“ играча и уме да направи измену. Или да трпи оне који су међу слабијима на терену. На свом првом је то урадио тако што је 20 минута пре краја увео Немању Којића, а овај му се одужио поготком за победу, на другом је чекао дотад у игри неприметног Николу Дринчича да изведе слободан ударац, а на последњем најпре убрзао игру увођењем Алена Стевановића, добио смисао са Сашом Илићем и стиснуо петљу да не мења иритантног Леонарда да Силву - који је и сам признао да је био лош - да би овај пресудио једним од ретких фудбалских потеза на асистенцију Николе Ђурђића, чији ће се улазак такође испоставити бољим потезима струке.

Посебно је уочљиво време у коме Парни ваљак гура напред док Николић седи за његовим командама. Голови за победу падали су у 90, 77. и 89. минуту. Ту се мора одати признање како психолошкој припреми тима, способног да задржи концентрацију, тако и утицају кондиционог тренера Горана Басарића, који је приметно „затегао“ појединце. И самог Леонарда.



Да би се Марко Николић потврдио, самим тим оживео шансе Партизана да се бори за титулу, мораће све ово да понови на терену Маракане, јер је досадашње победе у дербијима извојевао у Хумској, уз снажну подршку с трибина, што није занемарљива околност. До 1. марта ће имати задатак којег је и сам свестан: да се бори са унутрашњим проблемима, који црно-беле прогањају од почетка сезоне. Само 15 минута после меча, на конференцији за медије, деловао је као човек који између редова поручује: „вечерас ћу да уживам, али сутра опет морам да радим, јер овде мало шта ваља“.

Свестан недостатака тима који није селектирао, нити са њим прошао припреме, Николићу не би смело да промакне како је главни проблем Партизана да лопту од одбране „донесе“ шпицевима, а не да се Ђурђић и Божинов сами за њу боре. Поради ли на том детаљу, уз евентуални долазак још једног штопера и везисте - квалитетног, не да попуњава број - оживеће и шампионске амбиције које су колико до суботе у 19.44 биле сведене на минимум.

Последње претње, можда и највеће, које би Марко Николић морао да се чува су јавне похвале „рођених“ функционера. На пример, њега је одмах после дербија потапшао по рамену Милорад Вучелић, један од заговорника идеје да се пре годину и по смени и који је прошлог месеца иницирао друга решења, међутим, схвати ли тренер да је Ивица Илиев заправо једини човек који је инсистирао на његовом повратку можда заједно са спортским директором врати веру Гробара у посрнули клуб.

Имају обојица још „да гуле“ да би стигли до Партизана из периода 2010-2011.

Извор: моззартспорт

Фото: Спортска централа

Коментари / 0

Оставите коментар