Венгерове двије деценије: Од досадног Арсенала до миловања Мерилин Монро!

На данашњи дан 1996. године Арсенал је навијачима представио новог шефа струке. Вероватно нико није ни слутио да ће љубав потрајати до данас...

Фудбал 16.09.2016 | 20:00 Бивши потпредседник Дејвид Дин је инсистирао. Арсеналова прва жеља те 1996. године био јеЈохан Кројф, али Холанђанин је био превелик залогај. Глен Мур је у тексту за Индепендентписао да је прва реакција многих навијача Тобџија, кад су чули ко је први пик за функцију тренера, била: Арсен ко? Притом му је Дин дао слободу да сам одлучује о трансферима што није била пракса код ранијих тренера на Хајберију. Избораног лица као да му је већ тада било 60 и кусур година Арсен Венгер је 16. септембра 1996. промовисан за новог Арсенловог шефа струке. Потписао је уговор на три године вредан за данашње услове тричавих 2.000.000 фунти.

Екипа није била одушевљена.

"Испрва сам помислио: шта овај Француз уопште зна о фудбалу? Носио је наочаре и изгледао као професор. Да ли уопште говори енглески како треба?", признао је капитен Тони Адамс.

Један од оних на које је највише утицала Венгерова борба са културом опијања у свлачионици. Звали су га "инспектор Клузо". А он је само увезао здраве радне навике из Јапана. Није дозвољавао ни пице ни осталу брзу храну. Тек годинама касније сви ће схватити колико је био у праву.

Али није строг режим исхране оно што је прославило Венгера. Почетком 90-их година прошлог века, Тобждије су играле толико ружан фудбал да их је пратио не баш похвалан опис: "Досадни, досадни, Арсенал“".

Коју годину касније легендарни Брајан Клаф је рекао: "Арсенал милује фудбал онако како сам ја у сновима миловао Мерилин Монро". Описујући чувену генерацију Непобедивих која је 2004. освојила титулу без пораза чувени фудбалер Ливерпула Алан Хансен је рекао:"Једноставно најубитачнији тим који је британски фудбал видео".

Дејвид Дин је наравно био најгласнији у похвалама.

“Он је чудотворац. Направио је револуцију. Од наших играча је створио фудбалере светске класе. Откако је дошао гледамо фудбал са друге планете“.

Тих првих година на Хајберију, касније и Емирејтсу, на трибинама су честе биле пароле "Арсен зна" и "у Арсена верујемо". Арсенал је играо божанствени фудбал. Увек напред, увек на гол више. Данас је та емоција избледела. Последњу од три титуле Арсенал је освојио те 2004. године. После тога још само четири куп трофеја, бројне критике због штедње приликом куповине играча, па и закаснелих измена, понекад једноличног и предвидивог фудбала.

Али није ли то нормално кад неко траје две деценије? Брже се појединци засите највећих љубави. Те 1996. године вероватно нико није очекивао да ће Венгерова љубав са Арсеналом потрајати пуне две деценије. А, ето, они и даље загрљени, руку под руку корачају и кроз победе и кроз поразе.  

Наредног лета Венгеру истиче уговор. Многи се надају да ће му ово бити последња сезона у црвено-белом делу Лондона. Други се брину за оно сутра ако се то заиста и деси. Јер као некад сер Алекс Фергусон у Манчестер јунајтеду, Арсен Венгер је срастао са Арсеналом. И неће га бити лако заменити. Ако се управа уопште осмели да повуче такав потез. А и ако се то деси - Венгерове две деценије у Арсеналу вечно ће се памтити.

Ролеркостер емоција. Од највећих висина, до падова због којих се код навијача јављала мучнина. Фудбал је то.

Извор: моззартспорт