Интервју - Јанко: Само ме Делпо разуме! Челенџери су сада моја реалност

Јанко чини све да оживи каријеру која је две године висила на ивици. Поручује да ће урадити све да се врати тамо где је био, тамо где и припада.

Тенис 16.09.2016 | 19:45 Две године борбе са повредом оставиле су трага само на ренкингу.

Не и на приступу, страсти, љубави, односу према тенису.

Не и на Јанку као спортисти, тенисеру.

Можда јаче него икада, Јанко Типсаревић ради како би се вратио у врх АТП тура, тамо где је био док повреда стопала није одлучила другачије, тамо где и припада по томе шта зна с рекетом у руци.

Наш сјајни тенисер, који је у среду у Београду "направио хаос" промоцијом тениске академије, на којој се окупио велики број дечице, говорио је отворено и о својим проблемима, тениским плановима, пљачки приватне куће, психолошкој кризи, трачевима о томе да је његова супруга Биљана поново трудна...

Ево разговора који су новинари водили са увек отвореним и искреним спортистом, који је између осталог поручио и да су тренери, као и систем рада, пад клубова, највећи текући проблем српског тениса.

Како и приличи, разговор смо почели о...

"Здравствено стање је добро, мало сам уморан тренутно јер тренирам по шест сати дневно, што ћу морати мало да смањим ускоро пред турнире", рекао је Типсаревић и додао:

"Криво ми је што сам изгубио меч на УС Опену и то онако глупаво, али заиста ми је подстрек да после четири сата тениса са Кверијем и после тога Бусте још четири и по сата, ништа ме није болело. Имао сам упалу, али ни колено, ни нога, ни стопало... То је феноменално за мене, верујте, иако сам очекивао да ћу мало боље проћи на УС Опену. Једва чекам наставак сезоне".

На констатацију да је у Њујорку ове године подсетио на време кад је био осми на свету насмејао се и питао:

"Нисам ваљда?", рекао је с осмехом.

"Можда два, три гема... Ех..."

"УЗ ДОБРЕ И СТУДИОЗНЕ ПРИПРЕМЕ..."

А, заправо, питање је требало да се односи на његове планове у наставку сезоне и даље од тога...

"Не знам шта могу да очекујем. Волео бих прво да играм турнире као до сада без болова и повреде", рекао је.

"У Београду сам још два дана, ту су и моје колеге из репрезентације с којима тренирам и сви ћемо углавном играти исте турнире, а то су: Санкт Петербург, Шенжен, Токио, Шангај, Москва. Има та мини азијска турнеја. Ја? Захваљујући турнирима који су ми заиста излазили у сусрет и давали 'вајлд карте' имам тај такозвани 'протектед ренкиг' од 35. места до краја године, што ми омогућава да играм те мало јаче турнире. Шта успем да урадим до краја године - то ми је, што ми је", рекао је искрено.

"Идеја је да пробам да поправим пласман што је брже могуће да не бих играо квалификације на грен слем и осталим великим турнирима. Али, и ако не успем, одиграћу пар челенџера, није то испод мог нивоа, волим да играм челенџере, у Азији сам их одиграо неколико, тако да је то план за даље... Битније ми је да завршим годину и 150. на свету, али да имам довољно времена да се одморим и припремим, јер мислим да могу да се вратим ако имам студиозне и добре припреме".

Студиозне и добре припреме значиле би можда и повратак у Дејвис куп репрезентацију?

"Мени је јако криво за ову сезону, патио сам дуго, јер је ово била та сезона када смо могли, али околности и малери нам нису дали да се скупимо и направимо нешто. Да смо прошли Британију, имали бисмо Аргентину у Београду...", рекао је Јанко и додао:

"Немамо млад тим, сви смо у 30-им годинама осим Новака, али...", причао је, када га је прекинуо "најмлађи", Ненад Зимоњић:

"Јанко, кад је тренинг? Где је тренер? Кад ће загревање?"

"ХВАЛА МЕДИЈИМА, ФАНТАСТИЧНО СТЕ МЕ ПОДРЖАЛИ"

Након што су се сви лепо исмејали, Типсаревић се уозбиљио...

"Мислим да можемо да освојимо Дејвис куп сваке године, само да препознамо ту годину, да се поклопе коцкице и да будемо ту сви. Исто тако, верујем да и остале репрезентације размишљају на тај начин. Волео бих да урадимо то још једном, да не испадне да је то било 'случајно'", рекао је.

Типсаревић је говорио и о томе какву подршку има. У среду су га подржали присуством сви наши тенисери и тенисерке који су били у Београду, Виктор, Зики, Дуци, Олга, Бојана...

Свима се захвалио и рекао да му је срце пуно што су ту уз њега, а осврнуо се и на то колико је породица била његов ослонац током мукотрпне борбе с повредама...

"Највише!", рекао је.

"Али, прво, искрено бих се захвалио медијима на подршци коју сам имао током те две године неиграња, а поготову у протеклих шест-седам месеци играња. Да ли је то симпатија, сажаљење, подршка, микс свега тога... Није ни важно. Заиста, подршка коју сам имао од стране свих медија била је феноменална", рекао је Типсаревић.

"Породица... Подршка породице ми највише значи у том тешком периоду када нисам играо смо и добили ћеркицу Емили, тако да ме је и то мало психички извадило из свега", причао је Типсаревић у даху и спонтано завршио разговор о повреди за коју верујемо да је остала у прошлости", додао је.

Потпуно искрено, у разговору о својој повреди рекао је да само један тенисер може да га разуме. Наравно, у питању је код нас веома популарни Аргентинац, Хуан Мартин Дел Потро, који је такође прошао голготу и огромне муке док се овог лета није вратио на највећу сцену, у великом стилу.

"Повреде су саставни део професионалне каријере, али је ова је била специфична, јер је опоравак предуго трајао. Све моје колеге које су се повређивале враћале су се на терен после шест, осам месеци, па и годину дана, али... Једина особа са АТП тура која ме заиста разуме је Хуан Мартин Дел Потро који је прошао нешто слично и с којим сам три сата причао о свему што нам се догађало", рекао је Јанко.

"ХВАЛА БИЉАНИ ШТО МЕ НИЈЕ ОСТАВИЛА"

За крај, подвукао је да посебну захвалност дугује супрузи, јер га "није оставила", како сам каже.

"Што се тиче подршке са стране, Биљана је најзаслужнија јер је била уз мене, уз моје промене расположења, депресије, падове, катастрофе психичке... Свака јој част како ме није оставила", слегао је раменима, узео рекет, прескочио ограду и почео "спаринг" с једним од најмлађих на терену.

Извор: мондо.рс