Историја болести предсједника САД

Свидјело се то Хилари Клинтон и Доналду Трампу или не, постало је уобичајено да предсједнички кандидати објаве податке о свом здравственом стању прије изборног дана, али су амерички предсједници у прошлости били прилично тајанствени кад је ријеч о проблемима са здрављем који су их мучили, а неки су их и пажљиво скривали.

Свијет 15.09.2016 | 07:15
Историја болести предсједника САД
Та појава датира још с краја 19. века када је тадашњи предсједник Гровер Кливлед крио да има растући канцер у устима, а када је положио заклетву за други предсједнички мандат, тајно му је уклоњен тумор на јахти једног пријатеља под плаштом четвородневног пецања, наводи амерички магазин "Ролинг Стоун".

Бркови по којима је био познат толико су му успешно помогли да прикрије недостатак пет зуба и дијела горње вилице који су му заједно са тумором уклоњени, да су новинари за операцију сазнали тек два мјесеца касније.

Кливленд је јавно оповргао наводе о операцији, а прича о тумору је јавно прихваћена тек послије 23 године.

Председник Вудро Вилсон је у љето 1918. пред крај Првог свјетског рата тајно подвргнут хируршком захвату одстрањивања полипа из носа, а та интервенција је објелодањена тек 2007. година, када су објављена лична документа његовог љекара.

"Нико за то није знао осим Прве даме, госпође Едит Вилсон. То је била тајна", признао је љекар Беле куће Кери Грејсон у писму својој супрузи.

Годину дана касније, Вилсон је послије 22-дневне маратонске промотивне туре у име своје Лиге нација, доживио мождани удар послије чега је остао трајно парализован у једну страну, али је његова супруга Едит и тада успјела да од медија сачува тајну о његовом стању, па се за шлог у јавности чуло тек неколико мјесеци касније.

Вилсонов насљедник Ворен Хардинг преминуо је од срчаног удара, како се тада претпостављало, а узрок његове смрти је постао предмет гласина када је његова супруга Флоренс одбила да одобрила аутопсију.

У одсуству званичног извештаја, јавност се обрушила на Хардингове љекаре, а један од доктора је написао да су их оптуживали да су "предсједника до смрти изгладњивали, или га, напротив, прекомерно хранили, или га полако тровали и пунили га пилулама и средствима за чишћење".

Године 1952, Хари Труман, који је преминуо убрзо након што је изабран за четврти мандат, у тајности је пребачен у болницу на недјељу дана са плућном инфекцијом, о чему штампа ништа није знала, а његов секретар за штампу је говорио само о "благо повишеној" температури.

Тек 2010. је "испливао" истински медицински извештај о његовом стању.

Џон Кенеди је патио од Адисонове болести, мада су његови љекари током кампање то негирали, али је он свакодневно узимао шаку лијекова како би болест држао под контролом и двапут је колабирао у канцеларији.

Ту је и Роналд Реган, чија је дијагноза Алхајмерове болести објављена тек 1994, пет година након што је напустио функцију, а од тада се жустро расправља о томе да ли је симптоме те болести имао и док је био на челу земље.

Извор: Тањуг

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

мики нос

15.09.2016 05:57

Они су сви болесни имају сифре

ОДГОВОРИТЕ
Name

МАРАТОНЦИ

15.09.2016 06:43

УКУСНА ОВА ХИЛАРИ-САМО САМ СЕ ШАЛИО