Заборављене избјеглице остале и без струје

Породице које живе у непризнатом колективном центру у Бањалуци, већ мјесецима воде борбу да им се у бараци поново укључи струја.

Република Српска 13.09.2016 | 12:12 Три породице из Санског Моста које су заједно са 80-ак других крајем 1995. године нашле спас у оронулим баракама грађевинског предузећа «20. октобар» у Трапистима и даље састављају «крај с крајем» док надлежне институције од њих окрећу главу.

Током поплава 2014. године и њихове скромне бараке претрпеле су велику штету и остали су готово без ичега, а ситуација послије двије године је готово непромијењена.

Истина, барака у којој живе је санирана послије поплава донацијом једне пољске хуманитарне организације, али породице Савановић, Трнинић и Чамбер и даље текућу воду имају само у заједничком купатилу. Они који их посјете на први поглед помислили би да судопер у кухињи има функцију, међутим, воде нема, а од прије неколико мјесеци ни струје.

Предузеће "Електрокрајина" искључило је струју у бараци због нагомиланог дуга, након чега су они неколико пута покушавали да ријеше овај проблем, али без успјеха.



"Обраћали смо се два пута 'Електрокрајини' и тражили да нам постави три контролна сата како би свако од нас плаћао струју што потроши међутим они су то одбили".

Укупан дуг у баракама предузећа "20. октобар" био је више од 300.000 КМ, наводи она и додаје да је већина отписана, али не и комплетан дуг.

"Кажу нам уплатите 10.000 КМ струје и укључићемо. А шта и да платимо, када ће опет остати један сат? Ми смо тражили да свака породица има своје бројило што су нам људи из 'Електрокрајине' и обећали послије поплава прије двије године. Долазили су овдје, прегледали објекат и обећали да ће раздвојити инсталације и поставити три бројила. Од тог обећања сада нема ништа", прича Милена Трнинић.

Ове три породице сада се без електричне енергије сналазе како знају и умију.

"Имаш купатило, али немаш топле воде, па гријемо у шерпи да можемо да се окупамо. Сједиш под свијећом увече или укључиш сијалицу на акумулатор. Мораш да направиш или купиш нешто што ћеш одмах појести јер немаш нрану гдје да оставиш, одмах се поквари".



Највећи проблем, је како кажу, у томе што нико не жели да призна њихов статус.

"Траже нам да доставимо рјешење да смо власници објекта или рјешење о кориштењу, а када одемо у Градску управу кажу да не можемо то да добијемо, исто је и у Министарству. Они нас враћају на Електрокрајину, а они на Градску управу. Тражили смо у јулу и да нас прими градоначелник Гаврановић, најавили смо се, рекли су да ће нас позвати, али нико нас није звао", каже Трининићева.

Њена комшиница Милева Савановић истиче да сви окрећу главу од њихових проблема.

"Како је Град дозволио да се послије поплава изводе радови и санира барака, ако није надлежан? Како можемо да извадимо личну карту на ову адресу, а када нам треба потврда да живимо овдје не можемо да ју добијемо?" пита она.

Од обећања Владе РС да ће бити стамбено збринути, што је у разговору за наш портал прије двије године потврдио и помоћник министра за избјеглице и расељена лица РС Драго Вулета, још нема ништа.

Вулета је тада најавио да ће током 2015. почети изградња станова за избјеглице, међу којима ће сигурно бити и три породице из Траписта.

“За њих знамо и они су у приоритету, поднијели су захтјев за стамбено збрињавање кроз регионални стамбени програм. Градња 48 станова у Куљанима би кренула највјероватније идуће године. Кроз тај програм рјешаваће се питање тих породица у Трапистима јер ту је по први пут могућност интеграције у РС, а они желе остати у садашњем мјесту боравка, они су у том програму и надамо се да ће то бити ријешено", рекао нам је тада Вулета.

Нажалост, све је остало на плановима и обећањима надлежних.

“Неколико пута. Г. Вулета је на ТВ-у рекао да ће се то градити и да смо ми у приоритету, међутим, ништа се није десило. Треба да се гради 48 станова у Куљанима, а колико смо чули, има 660 пријављених породица. Сваки пут када питамо шта је с тим кажу нам ‘ви сте у приоритету’. А ми и даље чекамо”, каже нам Савановићева на крају разговора.

(мондо.ба)