Како се упада у дужничко ропство?

Многи грађани Српске при распоређивању новца и задуживању праве грешке због којих западају у финансијске проблеме и угрожавају егзистенцију.

Република Српска 12.09.2016 | 14:22 Разлог је, истичу стручњаци, изузетно слаба финансијска писменост већине становништва. Због тога је важно да се са финансијским описмењавањем почне бар у средњој школи.

Директор Бањалучке берзе Милан Божић каже да се на западу финансије изучавају од основне школе, док се код нас овај предмет почиње изучавати тек на факултету.

"Земље у региону, попут Хрватске, одавно раде на увођењу предмета личне финансије и у основне и у средње школе. С друге стране, финансијска писменост младих у Српској је на ниском нивоу, јер образовни програми нису усаглашени са економским системом са којим ће се по завршетку образовања млади сусрести у пракси", истиче Божић.

Он каже да ученици треба да изучавају финансије како би у будућности знали како да располажу новцем, штеде, инвестирају, отварају своја предузећа, па и да се задужују када то буде потребно.

"Ми смо у сарадњи са Републичким педагошким заводом Републике Српске 2010. године увели у средње економске школе модул Финансијска тржишта у оквиру изборног предмета Монетарна економија и банкарство, а сада радимо на томе да предмет у оквиру којег се учи о финансијама постане обавезан", каже Божић.

Дугорочни циљ је увођење предмета „Личне финансије“ бар у све економске школе, што захтева време јер треба да се осавремени и измени постојећи наставни план и програм. Једна од идеја је да овај предмет буде изборни предмет за све ученике гимназија.

Милош Грујић, економиста, каже да је један од стерепотипа код нас да „новац квари људе“.

"Овакве изјаве деци од малих ногу стварају неодговоран и несвестан однос према новцу. Када стекну овакав став као деца људи се олако одричу новца или имају проблеме у наплати свог рада", каже Грујић.

Он истиче да финансијска писменост треба да почне из куће.

"Родитељи са децом треба да разговарају о новцу и да им усаде навику да не троше импулсивно. Међутим, очигледно је да ни већина одраслих не зна много о управљању новцем. Зато би било корисно увести финансијску писменост у школе да деца схвате зашто родитељи раде, на шта троше новац и како га штеде за нешто важно", наглашава Грујић.

Деца треба да уче кроз кроз ситне, али свакодневне лекције.

"На пример, да се у куповину иде само са списком. Ипак, на списак се стави једна ствар коју деца воле. Тако се деца уче ограничењима и планирању у трошењу", каже Грујић.

Такмичење у финансијама

Бањалучка берза од 2012. године организује школска такмичења из Финансијских тржишта, на којима је до сада учествовало око 400 ученика средњих економских и стручних школа.

"Одзив ученика показује да су заинтересовани за област финансија, те смо радни материјал проширили и са збирком задатака која је доступна свима преко интернет странице Бањалучке берзе", каже Божић.

(Блиц.рс)