Kako se upada u dužničko ropstvo?

Mnogi građani Srpske pri raspoređivanju novca i zaduživanju prave greške zbog kojih zapadaju u finansijske probleme i ugrožavaju egzistenciju.

Republika Srpska 12.09.2016 | 14:22 Razlog je, ističu stručnjaci, izuzetno slaba finansijska pismenost većine stanovništva. Zbog toga je važno da se sa finansijskim opismenjavanjem počne bar u srednjoj školi.

Direktor Banjalučke berze Milan Božić kaže da se na zapadu finansije izučavaju od osnovne škole, dok se kod nas ovaj predmet počinje izučavati tek na fakultetu.

"Zemlje u regionu, poput Hrvatske, odavno rade na uvođenju predmeta lične finansije i u osnovne i u srednje škole. S druge strane, finansijska pismenost mladih u Srpskoj je na niskom nivou, jer obrazovni programi nisu usaglašeni sa ekonomskim sistemom sa kojim će se po završetku obrazovanja mladi susresti u praksi", ističe Božić.

On kaže da učenici treba da izučavaju finansije kako bi u budućnosti znali kako da raspolažu novcem, štede, investiraju, otvaraju svoja preduzeća, pa i da se zadužuju kada to bude potrebno.

"Mi smo u saradnji sa Republičkim pedagoškim zavodom Republike Srpske 2010. godine uveli u srednje ekonomske škole modul Finansijska tržišta u okviru izbornog predmeta Monetarna ekonomija i bankarstvo, a sada radimo na tome da predmet u okviru kojeg se uči o finansijama postane obavezan", kaže Božić.

Dugoročni cilj je uvođenje predmeta „Lične finansije“ bar u sve ekonomske škole, što zahteva vreme jer treba da se osavremeni i izmeni postojeći nastavni plan i program. Jedna od ideja je da ovaj predmet bude izborni predmet za sve učenike gimnazija.

Miloš Grujić, ekonomista, kaže da je jedan od sterepotipa kod nas da „novac kvari ljude“.

"Ovakve izjave deci od malih nogu stvaraju neodgovoran i nesvestan odnos prema novcu. Kada steknu ovakav stav kao deca ljudi se olako odriču novca ili imaju probleme u naplati svog rada", kaže Grujić.

On ističe da finansijska pismenost treba da počne iz kuće.

"Roditelji sa decom treba da razgovaraju o novcu i da im usade naviku da ne troše impulsivno. Međutim, očigledno je da ni većina odraslih ne zna mnogo o upravljanju novcem. Zato bi bilo korisno uvesti finansijsku pismenost u škole da deca shvate zašto roditelji rade, na šta troše novac i kako ga štede za nešto važno", naglašava Grujić.

Deca treba da uče kroz kroz sitne, ali svakodnevne lekcije.

"Na primer, da se u kupovinu ide samo sa spiskom. Ipak, na spisak se stavi jedna stvar koju deca vole. Tako se deca uče ograničenjima i planiranju u trošenju", kaže Grujić.

Takmičenje u finansijama

Banjalučka berza od 2012. godine organizuje školska takmičenja iz Finansijskih tržišta, na kojima je do sada učestvovalo oko 400 učenika srednjih ekonomskih i stručnih škola.

"Odziv učenika pokazuje da su zainteresovani za oblast finansija, te smo radni materijal proširili i sa zbirkom zadataka koja je dostupna svima preko internet stranice Banjalučke berze", kaže Božić.

(Blic.rs)