Додиков стреловити пут у капитулацију

Јадна, биједна, лажива, антинационална политика прије или касније заврши јадно. У смећу. Па тако и “референдумска политика” Милорада Додика, са којом он стреловито јури у капитулацију.

Република Српска 09.09.2016 | 18:17 Одмах након Одлуке Уставног суда БиХ о укидању датума Дана Републике, Додик & ”Хор Николае дјечака”, славодобитно су устврдили да не признају Уставни суд БиХ и да ће референдумом то чињенично стање потврдити.

Пријетило се укидањем Суда и Тужилаштва БиХ и најављивао референдум о отцјепљењу; Ако не догодине, најкасније 2018.

Следећи корак био је први ка капитулацији, јер је “плоча” промијењена, све уз рефрен да је “референдум спровођење одлуке Уставног суда”, да би трећи корак био одустајање од референдума, како је најавио Додик, “уколико Уставни суд БиХ врати одлучивање на почетак”.

Враћање “Одлучивања на почетак” значи суспензију Одлуке Уставног суда, али исто тако и ново одлучивање које може бити истовјетно већ донесеном.

Уз ову Додикову тврдњу, као прилог гарнирана је изјава Жељке Цвијановић да “за реализацију одлуке Уставног суда постоје два колосјека који иду паралелно.

Један је да се одржи референдум и он јесте један од корака у функцији провођења одлуке Уставног суда, а други корак јесте да се изврше одређене измјене самог Закона о празницима, у једном дијелу који се односи на одређену обавезност”.

И амбасадори западних земаља навели су да их је Додик обавијестио да ће “наредних дана у парламент бити упућене измјене Закона о празницима Републике Српске”.

Упућивање “измјена Закона”, како је Додик рекао, односно “одређене измјене самог Закона о празницима, у једном дијелу који се односи на одређену обавезност”, како је то рекла Цвијановић, јесу провођење Одлуке Уставног суда БиХ, којом је укинут датум Дана Републике. Истовремено, то значи и одустајање од референдума, јер је потпуно непотребан.

То је, изван сваке разумне сумње, неспорно.

То је, такође, и признање да је исти тај Закон у једном свом дијелу био дискриминирајући по несрбе.

То признају и Додик и Цвијановићева који су били најжешћи промотери референдума.

Након вишемјесечне шизофреније, Додик је добио Дупло Голо, а “враћање одлучивања на почетак”, уколико до њега дође, биће у функцији димне завјесе, која треба, бар у минимуму, прикрити драматичан и тежак Додиков пораз.

Оног тренутка када се Закон промијени, важећа Одлука Уставног суда је испоштована и он, “враћао не враћао” нема више о чему одлучивати.

Наравно, режимска машинерија све ће покушати приказати као побједу, али џаба - Додику је политички заувијек сломљена кичма, а најзаслужнији за то су његови савјетници, што су га гурнули у пројекат “Референдум”, који, објективно, није могао изнијети без изузетно тешких последица по Републику Српску, народ и самог себе.

Штете које је начинио су огромне. Једина позитивна околност у свему је што је свима јасно да је Додик готов и да та дезоријентисана политичка креатура више ништа не може дати. Осим великих и опасних проблема.

Додик је, пред опште изборе 2006. испалио мантру “референдум о отцјепљењу” на којој је политички живио деценију, да би на њеној варијацији “референдум против Уставног суда” доживио дефинитвни дебакл и политички крај.

Додиково узмицање знаће његови противници искористити, то је тако видљива слабост да је, једноставно, немогуће не поентирати. Та политичка руина може нанијети још неку штету, али то су само рефлексије “сециране жабе”.

“Сецирана жаба” нанијела је тешке ударце Републици Српској, али је, такође, нанијела и тешке ударце матичном СНСД-у.

Кроз пројекат “референдум”, Додик и његови савјетници, угрозили су безбједност грађана, унијели несигурност у Републици Српској/БиХ/региону, у породице и показали спремност на свако зло, само да би себе сачували.

Народ све више препознаје да Додик представља проблем, да је кључна препрека било каквом напретку, чак и таворењу и да једино гарантује даље пропадање.

СНСД ће, без сумње, бити кажњен на изборима. И то жестоко.

Требао би то бити други велики корак ка уклањању највећег српског националног проблема, што Додик јесте. Први су учинили они који су га гурнули у референдум.

Извор: слободанвасковиц.блогспот.ба