Момак који живи свој сан: Филип Костић, нови вођа "Орлова"!

Није никада играо ни за Звезду, ни за Партизан. Као 19-годишњак је напустио Србију, а сада је вођа фудбалске репрезентације Србије. Он је Филип Костић и, како истиче, живи свој сан.

Фудбал 07.09.2016 | 19:30 Рођен 1. новембра 1992. у Крагујевцу, каријеру је почео у тамошњем Радничком. Брзо је показао да му на крилној позицији баш и нема равног у нашој земљи, а свакако у његовом старосном узрасту, па је недуго после пунолетства стигао и први конкретни позив из иностранства. Међутим, тај покушај белгијског Брижа није био довољан. Онај из Гронингена деловао је боље. И, 19-годишњи Филип је решио да, када већ треба да се отисне у непознато, то буде Холандија.

Није дуго прошло, а почео је да одушевљава тамошње навијаче и медије. У сезони 2013/2014, његовој другој у иностранству, одмах је скренуо пажњу асистенцијама, али и продорима. Млад, био је уверен да је успех на дохват руке, па се тако и излетао са изјавама, истакавши после 0:0 у Абердину у квалификацијама за Лигу Европе да је "задовољан јер је 80% посла обављено". Гронинген је потом изгубио код куће са 1:2, а крило Абердина Џони Хејс натрљао је со на Костићеву рану истакавши "Много ми је било драго што смо их натерали да поједу своје речи".

Филип је лекцију научио. Престао је да много прича о ономе "што може бити". Заправо, престао је скроз, осим у једној ствари. "Као дечак сам сањао да заиграм за национални тим. Ево, чекам на остварење сна", рекао је 2014. године.

Те године га је због сјајних партија у Холандији откупио Штутгарт. И, брзоноги крилни нападач је заблистао и у Бундеслиги. Одиграо је 59 мечева у свим такмичењима за "швабе", забележио 13 асистенција, дао осам голова и, не само да га није много уздрмало испадање у Цвајту, јер је уследио позив из Хамбурга, те трансфер од око 15 милиона евра ове године, већ је уследио и - позив у репрезентацију.



Дебитовао је код претходног стратега, Радована Ћурчића, али тихо, скоро неприметно, уклопивши се у сивило "орлова" уздрманих размирицама и неслагањем појединих играча са стратегом. Ипак, није одустајао. Уосталом, почео је да живи свој сан.

Овај младић је, у новој визији наше националне селекције, код Славољуба Муслина добио шансу да покаже шта стварно зна. И, не да је показао, него је одушевио: имао је пет шутева у мечу са Републиком Ирском на почетку квалификација за Светско првенство, а у ремију од 2:2 дао је први гол, потом "наместио" други, изнудвиши пенал. Додате томе његову једину изјаву везану за ову репрезентацију ("Морамо да се пласирамо на Мундијал"), која оцртава његову одлучност, а додате и дриблинге, продоре и конкретност у завршници, и добијете истог оног момка из Крагујевца који сада спокојно и скромно каже:

"Као дечак сам сањао да заиграм за национални тим. Е, сада ми се испунила та жеља".

Настави ли да буде озбиљан на терену али и луцидан у исто време, могла би да се испуни и давнашња жеља наших навијача да коначно уживају у играма фудбалске репрезентације Србије. Вала, и начекасмо се. Како на такве игре, тако и на овакве играче.

Извор: блиц.рс