Одлуке Уставног суда које нису проведене!

На десетине одлука Уставног суда БиХ никада није проведено, а прашина се подигла само због једне – да је 9. јануар, као Дан Републике Српске, неуставан.

Босна и Херцеговина 06.09.2016 | 22:52 Према подацима које је "ЕуроБлиц" добио од Уставног суда БиХ, судије су у посљедњих 10 година донијеле 88 рјешења о неизвршењу њихових одлука и упутили их Тужилаштву БиХ, јер неизвршавање судских одлука представља кривично дјело.

Будући да су неке од одлука накнадно проведене, процјењује се да их је остало још око 25, али Суд нема прецизнијих података.

"Постоје три групе институција које су биле дужне да поступе по одлукама Уставног суда БиХ Редовни судови су дужни да проведу поступке из своје надлежности, а извршне власти да исплате новац из буџета као накнаде за утврђено кршење људских права или по основу правоснажних и извршних пресуда редовних судова. Законодавни органи власти су били дужни да донесу одговарајуће законе", кажу у Уставном суду БиХ.

На листи институција које игноришу Уставни суд су нижи судови, скупштине општина, кантона, кантоналне и ентитетске владе, Савјет министара БиХ.

Међу одлукама које су само мртво слово на папиру има оних без политичке позадине и односе се на појединце. Међутим, нису проведене ни одлуке које су политички најосјетљивије, и односе се углавном на Федерацију БиХ.

Једна од тих одлука је и наслијеђена од Дома за људска права. Њом је од Владе ФБиХ затражено формирање комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву, у исто вријеме када је Влади РС наложено да испита страдања у Сребреници.

Док је Република Српска своју обавезу извршила, Федерација БиХ није никад. Комисију је 2006. формисао Савјет министара, али резултата није било јер се чланови нису моги договорити да ли треба да "сабирају" само људске жртве или и материјалну штету. Удружења жртава из РС недавно су од парламента БиХ тражили да он формира комисију за Сарајево, али су бошњачки посланици били против.

Можда најпознатија одлука Уставног суда БиХ коју Федерација игнорише свакако је она о конститутивности Срба, Хрвата и Бошњака на простору цијеле БиХ. Да ствар буде апсурднија, за њу су, заједно са странцима, гласале бошњаке судије које долазе управо из ФБиХ. Међутим, 16 година касније, Срби ни на папиру нису конститутивни у 4 кантона (од укупно 10), већ су сврстани у "остале".

Међу неким од најпознатијих одлука Уставног суда БиХ које чекају на провођење свакако је и одлука о дијелу Изборног закона БиХ и статута града Мостара. Због непровођења ове одлуке Мостарци већ годинама не иду на изборе, а бошњачки и хрватски политичари, на којима је највећа одговорност, нису одговарали због тога.

У БиХ је нормална пракса власти да поштује само оне одлуке Уставног суда БиХ које јој одговарају.

Примера ради, РС није негодовала када је Уставни суд БиХ одбацио апелацију Жељка Комшића за оцјену уставности Закона о основном и средњем образовању РС, те Федерацији и у кантонима. Судије су утврдиле да тим законима није угружено поштовање језика, културе и религије ученика.

Такође, Српској нису сметале стране судије када је Уставни суд БиХ потврдио да нема ништа спорно што се из назива појединих општина и градова избацује префикс "босански", што су оспоравали бошњачки функционери.

(Еуро Блиц)