Данас: ЕУ с пажњом прати "шпијунску аферу"

ЕУ с пажњом прати дешавања на релацији Београда и Загреба и очекује решавање најновијег проблема насталог због хапшења особе осумњичене за шпијунажу.

Србија 05.09.2016 | 11:00 То су незванично изјавили извори "Данаса" у дипломатским круговима.

Реакције из Брисела, како наводи лист, можда би се могла очекивати када се буде располагало с више званичних и потврђених информација, што тренутно није случај.

Брисел од обе државе очекује да сва отворена питања решавају кроз конструктиван билатерални дијалог и уз међусобно поштовање, а поновљене су и речи председника Европске комисије Жан-Клод Јункера да добри суседски односи и регионална сарадња, као и помирење, фундаментални принципи морају бити поштовани, пише "Данас".

Поставља се питање има ли новонастала ситуација везе са инсистирањем Хрватске на томе да Србија измени закон којим се успоставља такозвана универзална надлежност над процесуирањем ратних злочина. Поједини медији тврде да је осумњичени "продавао" Хрватима поверљиве контраобавештајне податке на основу којих је подигнуто девет оптужница за ратне злочине против припадника српских снага.

Филип Шварм, главни уредник недељника "Време", за "Данас" каже да једно с другим нема директне везе, јер још увек немамо прецизне податке о чему се заправо ради, иако се овај проблем може сврстати у корпус отворених питања две земље.

"Хапшења је било и раније и у Хрватској и у Србији, али углавном за ратне злочине. Овде је, бар према постојећим информацијама, реч о шпијунажи. Више информација се може очекивати сутра (данас). И ово је једна од појава која је изазвана односима две земље који трају већ шест месеци", каже Шварм.

Он не очекује реакцију и притисак Брисела на Загреб и Београд, иако вероватно бирократе прате шта се дешава, јер још, као каже, није пређена линија вербалног сукобљавања. Наш саговорник указује на могућност поновног сусрета званичника, попут оног на мосту између хрватске председнице и српског премијера, не би ли се европским партнерима показало да се ради на смиривању страсти, али, како додаје, искуство нас је научило да од таквих састанака не треба очекивати превише.

"Србија је изабрала најдрастичнији начин за решавање ситуације у којој је, према ономе што су званични подаци и ономе се може видети у медијима, ухапшено лице због сумње на шпијунажу", каже за "Данас" Ђорђе Калањ, адвокат, који је бранио Божидара Кулишића, који је 2001. такође ухапшен због сумње на шпијунажу и који је током поступка преминуо.

Према речима Калања, кривично дело шпијунаже има везе са политиком између две државе.

"Билатерални однос између земаља одређује да ли ће се у решавању настале ситуације ићи путем процесуирања ухапшеног лица пред судом или ће се ићи ка другим мерама које подразумевају дипломатско решавање проблема, протеривањем, договором или упућивањем дипломатских нота и свега што подразумева дипломатски однос две земље. С обзиром на то да је ухапшени и држављанин Србије, протеривање није могуће и видимо да је Србија ушла у процесуирање ухапшеног и објављивање те вести у медијима, што је најдрастичнији пут решавања проблема", објашњава Калањ.

Момир Стојановић, бивши директор Војнобезбедносне агенције, изјавио је за "Политику" да треба открити који су подаци уступљени, али и ко су били помагачи осумњиченом за шпијунажу, јер није само ухапшена једна особа, већ је реч о откривању целе мреже осумњичених. Опширније у посебној вести.

Подсетимо, Више јавно тужилаштво у Београду је у петак, 2. септембра, саопштило да је особа која је ухапшена у сарадњи с Безбедносно-информативном агенцијом (БИА), осумњичена за шпијунажу и да је реч о особи која има држављанство и Србије и Хрватске.

У саопштењу је наведено да је до 1990. године осумњичени живео и радио у Хрватској, а да му је после тога место пребивалишта у Србији.Осумњиченом за шпијунажу одређен је притвор у трајању до 30 дана.

Извор: Данас