Најчуваније српске тајне - вињак, бананица

Многи су покушали, али нико није успео да "украде" тајне како се праве регионално па и европски препознатљиви производи из Србије - "бананица", "смоки", "вињак", "плазма"... Ово су приче о њиховом настанку.

Србија 04.09.2016 | 13:40 Творци неких од најчуванијих српски тржишних тајни, Штаркове "бананице" и Рубиновог "вињака" су мајстор за десерте Фрањо Ваја из вршца и технолог Душан Миленковић. Међу оне који су задужили не само своје фирме него и читаву Србију, па и тадашњу Југославију, су и Петар Тутавац из Пожаревца, који је донео рецепт за Бамбијеву "плазму", док творац рецепта за Штарков "смоки" и данас остаје непознаница за јавност.

Сваки до ових производа, пишу београдске "Вечерње новости", који су се на тржишту Србије, региона, па и шире, одржали и деценијама, осим носталгије носи и интересантне приче о њиховом настанку.

Чувена "бананица" рођена је, тако, пре осам деценија. Врсни зналац чоколаде мајстор Фрањо Ваја, каже легенда, преузео јје фабрику Рода, претечу данашњег Штарка, и у њој створио прву чоколадну бананицу, давне 1938. године. Тај изум му је донео читавих 1,5 динара, колико су га наградиле власти за нови допринос тржишту.

"Изглед и укус бананице нису се мењали од када је настала. Састојци јесу познати - међу њима је алга агар-агар - али рецептура је остала наша мала тајна и због ње је наша баниница препознатљива у мору сличних производа ", каже за "Новости" Бојана Видаковић, бренд менаџер Соко Штарк Атлантик Групе.

Уз бананицу, пре четири и по деценије у Штарку је рођена још један легендаран производ - "смоки" флипс са кикирикијем. Када је настао, 1972 године, то је био први флипс у Југоисточној Европи. Ту је рецептура временом дорађивана, а актуелна је такође тајна.

На тржишту поред најмлађих, добро су прошли и одрасли, каже београдски дневник. За неке од њих се побринуо Душан Миленковић, технолог крушевачког Рубина који је водио тим који је пре 60 година направио чувени "вињак".Они су дошли до формуле, а сам производњу касније је дорадио Миодраг Вељковић.

"Ослањали су се на француску технологију, коју су применили на домаће сорте грожђа, доминантно на 'прокупац'", каже Марија Ђурђевић, бренд-менаџер Рубина.

После двогодишњег старења у храстовој буради, која је од материјала српског порекла направљена у самом Рубину, стиже на столове корисника - три милиона литара сваке године.

Без адитива

Оно што се зна је да се "смоки" састоји од кукурузног гриза, кикирикија, биљне масти, сојиног брашна и соли. Нема, тврде у Штарку, никаквих адитива, арома или појачивача укуса.

Извор: Вечерње новости