Ево шта раде мигранти када се разболе...

Овако се лијече мигранти који су у пролазу кроз Србију.

Србија 03.09.2016 | 12:15 Шта може да уради човјек који се разболи, а нема кревет, не говори језик земље у којој се налази, нема новца, ни свог љекара? Шта бисте ви радили када не бисте могли да одете до апотеке, опишете симптоме, купите лијек против прехладе или посјетите љекара?

Дјечак од тринаест година је сјдео у хладу, држећи се за главу. Око њега се већ направила гужва, док га љекар спушта у лежећи положај и испод његове главе импровизује јастук. Изгледа преморено и забринуто. Мјере му температуру и пулс и расхлађују га. Прате његово стање два сата и мисле да је у питању обичан грип- послије благих лијекова температура је пала, пише портал Србија данас.



Иако у том тренутку од присутних миграната ником другом није потребна помоћ, такви случајеви никако не могу да се предвиде, нарочито у променљивим временским условима. Нема правила ни у томе када ће у околини аутобуске станице бити мање или више миграната, кажу у љекарској екипи која пружа медицинску помоћ мигрантима у Београду. 

"Тренутно има много мање људи него иначе, али то не значи да ће иста ситуација бити сутра. Некад је велики број оних којима је потребна наша помоћ, толико да једва све постижемо иако смо овде 24 сата дневно", прича преводилац из дежурног љекарског двојца у парку поред Економског факултета у Београду и додаје да се на једном пацијенту задрже колико год је потребно.

"Пратимо их што дуже можемо. Било их је троје са симптомима маларије, која је касније потврђена и све троје су успјешно излијечени. Када је у питању инфективна болест, без поговора нам излазе у сусрет у здравственим установама, иако су ово људи за које је не постоји папирологија, јер немају никаква документа", каже преводилац у тиму љекара.

Према његовим речима, мигранти су се најприје снебивали у тражењу љекарске помоћи, али већина њих је ту дуже вријеме и познају љекарске екипе које су присутне нон-стоп у три смјене. Стечено поверење значи да ће и сами тражити помоћ и да је неће одбијати.



"Овдје, на лицу мјеста, не дешава се да одбију помоћ. Неки одбијају да оду до болнице", правдају се да немају времена или очекују да крену ка граници, имају свој неки програм. Дешавало се и да оду до Ургентног и виде да је велика гужва, па се предомисле и врате", кажу у љекарском тиму.

Нарочито је потребно женама објашњавати зашто је битно да посете љекара када имају гинеколошких проблема.

"Покушавамо да их убиједимо да прихвате помоћ, да то није за шалу. Када им се лијепо објасни, све углавном прихвате да оду код љекара."

У прихватним центрима, попут оног у Крњачи, који тренутно прима највише људи и има најбоље услове, постоје љекарске екипе које јављају хитне случајеве. Истовремено, због непредвидивих временских услова у Београду, и сами љекари саветују мигранте да остану у прихватним центрима, где имају заштиту од кише и сунца, боље хигијенске услове и константну негу. Ипак, најчешћа је ситуација да су у прихватним центрима жене, дјеца и стари.

Мушкарци желе да остану близу Аутобуске станице, одакле повремено одлазе до границе. Ако не могу да оду где су намјерили, у потрази за новим домом, увек се, кажу љекари, враћају у паркић код Економског факултета и у околину Аутобуске станице. Ту се већ осећају пријатно и сигурно.

(Србија данас)
(Фото: Србија данас)