Фармери у БиХ очекују већу помоћ државе

Прилагођавања ССП са ЕУ, због уласка Хрватске у ту заједницу, подигло је недавно пуно прашине у БиХ, првенствено због страха од пропасти пољопривреде.

Босна и Херцеговина 01.09.2016 | 14:00 Ефекти и праве размере тих промена у царинама, међутим, у пракси тек треба да се покажу. Измењени споразум који практично уважава и трговинске односе које су БиХ и Хрватска имале кроз ранији ЦЕФТА споразум, на снагу ступа од почетка идуће године, а прилагођавање ће ићи у фазама, што значи да би се на све то могло сачекати и неколико година.

Ни у Србији, која је такву адаптацију ССП завршила још 2013. године, још немају праве процене како се то одразило на фармере.



"Због поремећаја на светском тржишту пољопривредних и прехрамбених производа који је изазван међународним санкцијама ЕУ према Русији, тешко је још говорити о правим ефектима и шта је то добро што је протокол донео Србији, а шта лоше, када је у питању трговина пољопривредно–прехрамбеним производима са ЕУ.

Из анализе о реализацији квота при увозу производа из ЕУ произилази да је просечна искоришћеност квота 80,2 одсто, да је за 12 група производа она потпуно искоришћена, а да за цигарете, за које је постојало највише страха да ће одобрен увоз по нижим царинама унутар квоте од 1.625 тона угрозити нашу дуванску индустрију, искоришћеност квота у 2015. је износила 54,9 одсто", каже државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине Србије Данило Голубовић.



Сами пољопривредници, међутим, мало знају о овим компликованим темама. Драган Зарубица из Синдиката пољопривреде у Србији оцењује да је можда десетак одсто људи у пољопривреди упућено у питања ССП или његовог прилагођавања, а посебно у питања добијања новца из европских фондова.

"Са људима треба радити и објаснити им све шта могу да очекују од ИПА фондова и свега. Мислим да немају појма о томе, а онда се ту јављају и људи који мешетаре.

Стално се прича о тим споразумима, али ми не видимо где је споразум донео стабилизацију или нешто ново. Једино што видимо за сада је да се дозвољава увоз свега и свачега, да се отвара тржиште за све производе које ми у Србији већ производимо, а изостаје подршка нашој производњи", каже Зарубица.

Професор Миладин Шеварлић истиче да пољопривредници ни у једној земљи која је била у процесу придруживања ЕУ нису разумели многе ствари које су се налазиле у ССП тих земаља, али да су их осетили.

Врло добро су у Србији осетили прелазни трговински споразум по којем је и пре ступања на снагу ССП практично урађена либерализација домаћег тржишта пољопривредно-прехрамбених производа у корист произвођача из ЕУ.

О равноправности је ту илузорно говорити, пре свега јер имате са једне стране 28 чланица ЕУ, које имају више од пола милијарде потрошача, а ми не можемо да задовољимо ни сопствене потребе, а камоли да задовољавамо њихове потребе са овим нивоом конкурентности и инвестиција у пољопривреду – оцењује Шеварлић, који истиче и да држава није урадила готово ништа да сељацима буду доступна средства из европских фондова за јачење конкурентности пољопривреде.

БиХ боље прошла јер иде у фазама?

По неким оценама, Србија је у преговорима о адаптацији ССП након уласка Хрватске у ЕУ, прихватила и нешто неповољније услове у односу на оно што је недавно договорено за БиХ.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић слично размишља.



"Србија је врло кратко преговарала о адаптацији свог ССП након уласка Хрватске у ЕУ, а ми смо преговарали три године. Може се рећи да у преговорима нису ништа значајније постигли, али је и чињеница да су имали повољнији раније испреговарани споразум ЦЕФТА кроз који су заштитили неке своје најосетљивије производе.

За Србију је кроз преговоре о адаптацији ССП нарочито било осетљиво питање дуванске индустрије, али су на крају прихватили отварање свог тржишта и у овој области.

Босна и Херцеговина је успела да испреговара трогодишње фазно прилагођавање што Србија, али ни било која друга земља није успела.

Уз све то, одуговлачењем процеса преговарања три године добили смо време за снажење и прилагођавање пољопривредног сектора убирући око 150 милиона еура прелевмана и царина, али га очигледно нисмо на прави начин искористили", закључује Шаровић.

Извор: Блиц