Анализа - видео: Српски фудбалери у Енглеској су озбиљна коцка!
Од како знам за себе, од како успевам да се присетим првих тренутака које сам проводио испред телевизора, увек сам се питао, откуд то да у Премијер лиги нема ниједног нашег. Сећам се да ми је било јасно да има играча који су били добри, који су били итекако доминантни у лигама у којима су играли, али никада нисам успео да се отмем утиску да је та Премијер лига нешто посебно јер, еј, па тамо нема ниједног нашег фудбалера о коме се прича. Једноставно, чинило ми се да ко год да је заиграо на острву није успео да остави неки траг, да направи нешто велико.
Фудбал 02.09.2016 | 00:00
Феномен "СРБИН У ЕНГЛЕСКОЈ"
Кежман, Короман, Милијаш, Коларов, Видић, Ивановић, Жигић, Матић, Тадић, Настасић, Стојковић, Раћа Петровић, Вукић, Вељковић, Ђуричић, Марковић, Лане Јовановић, Митровић, Тошић. Да вам је неко рекао да је у последњих 12 година у елитном рангу енглеског фудбала играло чак 19 наших играча, да ли бисте му поверовали? Тешко. Ипак, ако се мало боље загледате у списак играча у Премијер лиги провалићете, надам се, да ту, обрни-окрени, бар половина није играла озбиљан фудбал и права је мистерија како су завршили у тим клубовима. Невероватно ми је како нико од енглеских новинара није увидео нешто што ми је одмах упало у очи. Срби су у Енглеској, бре, озбиљна коцка. И пре него сто почнеш да урлаш како је Видић био стуб Фергусоновог Јунајтеда, Бане Ивановић стуб Челсија, успори. Дозволи да објасним.
Видић, Коларов, Ивановић, Матић и Тадић. Како од 19 спадосмо на 5 играча? Врло једноставно. Осим ових 5 играча, ко је оправдао уложени новац, или оно сто се очекивало од њега?
Они који су се исплатили
Немања Видић је најбољи српски фудбалер који је играо у Енглеској. Пет титула Премијер лиге, 3 титуле Лига купа, освојио је Лигу шампиона, био уврштен у тим године 4 пута и проглашен је за најбољег играча сезоне 2008/09. Постигао је 15 голова на више од 200 утакмица у дресу Јунајтеда и био срце тима који је тих година владао. Видић је био невероватан, и тако нешто се вероватно никада више неће поновити. Уз мелодију песме "Хе цомес фром Сербиа, хе wилл фуцкин мурдер yа", идемо даље.
Бранислав Бане Ивановић, тхе Сербиан танк. Момак који је у Челсију од 2008. године и срце је овог тима. Због посла у одбрани који обавља фантастично много му се одузима од напада. За скоро десет година у клубу, давао је неке невероватне голове - сигурно је најбитнији онај у финалу Лиге Европе који им је и донео победу 2013. године. Сви се још увек добро сећају инцидента са Луисом Суарезом који га је ујео у финишу утакмице против Ливерпула и постигао други гол за изједначење. Меч се завршио резултатом 2:2, Суарез је добио забрану играња 10 утакмица. У прошлој сезони коју је комплетна екипа Челсија одиграла испод сваког нивоа био је предмет разних трачева. Било је прича да је окренуо леђа Мурињу због тога што је урадио шта је урадио са тимском докторком Евом Карнеиро која је наводно Банетова љубимица. Све ове ствари остале су само нагађања, али су сјајно послужиле за пумпање тиража у тих пар недеља колико су о томе писали енглески таблоиди.
Александар Коларов је из Лација у Сити стигао 2010. године за неких 16 милиона фунти и одмах добио шансу у првом тиму. Од тада игра на врхунском нивоу. Годину дана касније, у клуб је из Арсенала стигао Гаел Клиши и истиснуо Коларова из стартних 11, ипак не сасвим. Коларов је мање добијао шансу да игра, али их је било и он их је итекако користио. Постизао је неке невероватне голове, углавном из слободних удараца, био константна претња у нападу. На лето 2014. године Коларов је потписао нови трогодишњи уговор са Грађанима. Доласком Гвардиоле у клуб ствари уопште не изгледају лоше по нашег репрезентативца. Прву утакмицу Премијер лиге почео је на месту штопера и одиграо сасвим солидно.
Пес 2010, екипа Челсија. Да ме убијеш, појма немам зашто сам их узео. Листам да видим имам ли неког ко има проклету црвену стрелицу поред имена и налећем на типа Матић.Оцена 52. Запитам се, наравно, ко је, бре, овај? Прошло је од тада две године, а онда 2012, хаос. Одједном се прича о неком момку који игра задњег везног, кога се Челси одрекао, а сада убија у Бенфици и пола Европе би да га купи. У јануару 2014. године Немања Матић потписао је за Челси и више него оправдао новац који је уложен у њега. Челси је ту сезону завршио на трећем месту. Наредне године, Матић је био један од главних играча у походу на титулу коју је Челси на крају и узео. Ипак, у прошлој сезони је имао доста проблема, као и цела екипа и за сада се чини да му промена тренера прија. Играо је прву утакмицу у овој сезони, и делује као да ће му Антонио Конте сјајно "лећи".
За крај ове групе, Душан Тадић. Момак који изгледа као школски пример како се постаје врхунски играч. Мали клуб у Холандији, велики клуб у Холандији, осредњи клуб у Енглеској, чекамо на трансфер у неки велики клуб И то би било то, прича са срећним крајем. Стигао је у Саутемптон на лето 2014. године из Твентеа као прво појачање које је у клуб довео тада нови тренер екипе Роналд Куман. Показао се као одлично решење и био један од најзаслужнијих за онолике голове које је дао Грацијано Пеле те, прве Тадићеве сезоне. До сада је за Саутемптон постигао 11 голова и уписао 19 асистенција у 2 сезоне у Премијер лиги и један је од лидера своје екипе.
Они који баш и нису
Матеја Кежман је у Челси стигао из ПСВ-а као један од најефикаснијих шпицева у Европи у том тренутку (105 голова на 122 утакмице). Играч са таквом репутацијом који је за Челси постигао седам голова на 40 утакмица у свим такмичењима, од чега свега две која су имала резултатски значај (оба у лига купу, гол за 1:0 против Вест Хема и гол у продужецима против Ливерпула) је оправдао очекивања једино највећих скептика. Када кренемо даље да чешљамо списак, стиче се утисак да је Кежман јос испао и таличан. Вукић, Ђуричић, Раћа Петровић, Вељковић, Стојковић, Тошић. Нико од њих није успео да се наметне у екипама у којима су играли. Владимир Стојковић је, док је играо у Вигану, добио надимак Страшило и то би био хајлајт његове кратке каријере у Енглеској. О осталима се, да не постоји евиденција на сајтовима, не би ни знало да су играли у Премијер лиги. Мада се сви и даље сећају како је "наш Бамби изменио великог Роналда" и још увек се надају да је то имало симболику да ће и Зоран "десну ногу као да немам" Тошић једнога дана постати најбољи на свету.
Огњен Короман је свакако феномен. Човек који је отишао у Енглеску да узме неку лову, види какве су квоте на острву и за то још добио похвале од Харија Реднапа у стилу: "Држим те у тиму јер ниси љубоморан на саиграче који играју, и јер видим да волиш да се кладиш.". После две године у Портсмуту је дошао у Звезду, поигравао се, запалио преко да отме још неку лову Русима и у пензију као господин. Неће се синглови 2. Финске лиге сами одиграти. Па ти после тога немој да волиш Коромана.
Wхат абоут Лане Јовановић? –Ах, Лане Јовановић, wхере то евен фуцкинг бегин wитх Лане Јовановић? Човек који је у Стандарду из Лијежа разваљивао, дао сада већ легендарну изјаву "Ај донт гив коментар он ти ви имидз..." и постао икона клуба за тих пар година колико је играо у Белгији. На светском првенству 2010. године био је један од најбољих играча репрезентације, уваљао гол Немачкој и себи обезбедио трансфер у Ливерпул лета исте године. А онда, сезона за заборав. Лане се буквално није видео, осим што је успео да одради један од најкомичнијих потеза у последњих десетак година на свом дебију у Премијер лиги против Арсенала. После доласка Кенија Даглиша на место тренера Ливерпула Јовановићу се губи сваки траг, враћа се у Белгију и после две сезоне у дресу Андерлехта одлази у пензију. Фун фацт је да је 2011. у аустралијској сапуници Неигхбоурс био поменут као један од најбољих играча света.
Вулверхемптон је изборио пласман у елитни ранг такмичења у сезони 2008/09 и на лето 2009. у клуб је из Црвене Звезде стигао Ненад Милијаш. Први гол за Вулвсе постигао је у победи од 2:1 над екипом Болтона у децембру 2009. године. Био је то најбољи период Милијашеве каријере. Сезону 2010/11 завршио је са уписаних 20 наступа у Премијер лиги и два постигнута гола. Ипак, у својој трећој сезони у Енглеској Милијаш је имао проблема и после раскида уговора са Вулверхемптоном на лето 2012. године вратио се у Звезду.
Жигић. Како игра Никола Жигић. Жигара је де факто био сјајан нападач. Могу људи да га не воле колико год хоће, 200 и кусур голова на око 400 утакмица у каријери је бројка за свако поштовање. У Расингу је правио хаос, прешао у Валенсију где није успео да се наметне, вратио се у Расинг на позајмицу, уваљао 13 комада на 19 утакмица и показао да никако није заборавио да игра фудбал. Уследио је трансфер у Бирмингем за који је постигао за четири сезоне постигао 32 гола. После те прве Жигићеве сезоне, Бирмингем је испао из Чемпионшипа, у коме није сијао и ту нема пуно приче. Последњи је члан екипе освајача Лига купа који је остао у клубу. Ми га памтимо као Жигару расног, човека који је завукао Роми гол после ког су га коментатори крстили у "најбољег играча Европе у овом тренутку". У Енглеској, са друге стране остаће упамћен по голу против Арсенала у финалу Лига купа, плати од 50 сома фунти недељно која је била вечита тема тамошњих новинара и несланој шали од прошле сезоне да стиже у исти тај Арсенал који је четири године раније оставио без титуле Лига купа.
Матија Настасић је играч око кога уопште нисам сигуран. Када је стигао у Сити био је потпуни хит, стуб одбране али остао је недоречен. Те 2012/13 Фергусонов Јунајтед освојио је титулу, а Настасић је са Ситијем завршио на другом месту. У дебитантској сезони проглашен је за играча месеца (у новембру ако се добро сећам) и за младог играча године Манчестер Ситија. Таман када се очекивало да Матија настави са партијама из прошле сезоне повредио се, пропустио већи део сезоне и уписао свега 13 наступа за клуб. После тога кренуле су спекулације око његовог преласка у Арсенала, трансфер није остварен лета 2014. и млади штопер није одиграо ниједну утакмицу, све до преласка у Шалке у јануару 2015. године. Остаје утисак да је могао више у Енглеској, али да му се једноставно није дало.
Лазар Марковић. Нејаки крилни играч стигао је из Бенфике у Ливерпул и свима је одмах на старту требало да буде јасно да ће за њега бити јако тешко на острву. Лига која има паклен темпо, нема зимске паузе, у којој играју физички најјачи играчи на свету још увек се чини као непремостива препрека за Марковића. Прве сезоне у клубу одиграо је 19 утакмица, дао 3 гола али током целе сезоне није успевао да се носи са физички надмоћнијим противницима и послат је на позајмицу у Фенербахче. У Фенеру није играо лоше али је фалило константности. Доласком Клопа на клупу Ливерпула чини се да би Марковић могао да добије другу шансу у екипи са Енфилда, мада не би требало да чуди ако напусти екипу до краја овог прелазног рока.
Митровић, Александар Митровић. Момак који је у претходној сезони играо дебитантску сезону у Премијер лиги и један је од оних о којима статистика не говори довољно. Када погледате учинак од 9 голова на 36 утакмица и нисте баш фасцинирани, зар не? Ипак, ко је гледао Њукастл могао је да примети да Митровић игра сјајно. Кретао се феноменално, константно притискао противничке штопере, асистирао, борио се за сваку лопту и не чуди што су навијачи клуба са севера Енглеске сасвим задовољни појачањем које су добили у виду двадесетдвогодишњег таргет мена. Ипак, Њукастл је испао из Премијер лиге и велико је питање шта ће бити са Митровићем. Очекујем брз повратак Сврака у елиту, а са њима и Митровића. За сада, остаје да памтимо његову прошлу сезону по дебију на ком му је требало 22 секунде да добије картон. По томе што је рекао да жели да буде нови Ширер, а то у Енглеској носи посебну тежину. По томе што је 6. играч у историји Премијер лиге који је успео да на истој утакмици постигне гол, асистира и буде искључен. И наравно, по песми "Митрос он фире!" коју су му посветили навијачи Њукастла.
У последњих 12 година у Премијер Лиги играло је 19 наших фудбалера. Од тих 19, за петорицу можемо да кажемо да су се снашли, да су играли или играју на високом нивоу и да су оправдали и новац и очекивања. Осталих 14 играча, једноставно се није снашло. Неки нису одиграли како су могли, а неки изгледају као да су се грешком нашли у Енглеској, неке су спутале повреде, неки су једноставно више волели клаџу и пиво у пабу од фудбала. Било како било, сваки четврти Србин који је заиграо у Енглеској у последњих 12 година био је добра инвестиција.
Да ли је овакав однос лош? Не бих рекао. Немогућност прилагођавања једној специфичној лиги каква је Премијер лига је нешто што виђамо из године у годину, и потпуно је нормално. То и јесте једна од ствари које је чине најзанимљивијом на свету.
Извор: Б92/ВИЦЕ
Коментари / 0
Оставите коментар