Анализа - видео: Тужан дан за Суперлигу Србије...!

На оваквог мајстора дуго ћемо чекати! То овде одавно није било: да стадион устане кад један играч прими лопту. И нажалост, вероватно неће у догледно време - Александар Катаи отишао је из Црвене звезде...

Фудбал 01.09.2016 | 23:00 То мајсторство које лако носи у себи, баш како лаганим касом оставља ривале за собом, његова је највећа предност и његов највећи усуд. Није у питању глорификација квалитетаАлександра Катаија, али да је рођен тамо у касним педесетим сигурни смо да би му у биографији писало да је са Владимиром Петровићем Пижоном чинио паклен тандем Звездине велике генерације, која је догурала до финала Купа УЕФА... Да је рођен деценију касније вероватно би у њему Бранко Амбасадор Станковић или Велибор Васовић видели неизоставни део пројекта велике Црвене звезде.

Како га назвасмо једном приликом, „лења србобранска битанга“ са Звездином култном десетком представљала је много више од једног од најбољих играча у Суперлиги. За две године у Љутице Богдана, врло вероватно, нови фудбалер Селте био је човек који је галантним дриблнзима, урођеним мајсторством, производио фудбалски оргазам. Он је тај који је снагом потеза показао да може да споји неспојиве епохе. Таленат израженији него код Дејана Станковића, дриблинзи у равни с Перицом Огњеновићем, промена брзине у стилу Милоша Шестића, Катаи је био предодређен да осиромашеној Суперлиги дарује дозу атрактивности, а да потом брже-боље крене у богатији легионарски живот. Док је директне ривале дриблинзима који се не уче ни у Ла Масији, нити у холандским школама фудбала, бацао у очај, Катаи је био вечита инспирација сасвим обичних разговора:


„Замисли да на овај таленат има немачку главу“, гласила су поједина размишљања...

„Да то има онда никада не би био овакав играч“, уследио би брзопотезни одговор.

Написали смо, између редова, на почетку текста да Александар Катаи представља идеалну противтежу савременог фудбала, често заснованог на заморном бројању пасова, мерењу поседа лопте... Научни радови у најпопуларнијем спорту пролазе, али таленат као параметар успешности опстаје. Али исто тако Катаи и Црвена звезда су се спојили у идеалном  тренутку.

Кажу упућени да не постоји већи изазов за надареног играча него када види да много неталентованији од њега успевају да се пробију на велику сцену, када о њима причају као о чудима небеским... Вероватно та осека истинских мајстора, оних које је градила мајка природа, натерала је Катаија да од талента за локалну употребу, о чијим квалитетима ће се причати у замагљеним пабовима на ободима града, постане играч са великом тржишном вредношћу. Да са ланца пусти магију каква дуго није виђена у Суперлиги и Црвеној звезди. Уосталом, још тамо негде од марта прошле године поједини навијачи црвено-белих, стационирани на источној трибини, долазили су на стадион само да би видели један потез Александра Катаија... После тога могли су мирне душе да изађу са Рајка Митића. Јер су видели садржај вредан Примере. Баш те Примере где сада иде Катаи.

Тај уметнички утисак, тако присутан у Катаијевој игри, тражиће се лупом на теренима Суперлиге после његовог одласка, баш као и пре него што се вратио из Олимпијакоса у Србију (наравно, Катаи је био мајстор и у Војводини, али је пуну зрелост достигао у Звезди). Тај кратер есенцијалне фудбалске лепоте мораће неко да попуни... Врло тешка, да не кажемо немогућа мисија.



Памтиће се да је у прошлој шампионској сезони постигао 21 гол, да је имао двоцифрен број асистенција, али управо је он један од ретких играча које људи не гледају кроз бројке. Чак напротив, тешко да ће и најзагриженији навијачи црвено-белих испалити из прве тај број голова у прошлој сезони, али ће се зато одмах присетити неког дриблинга. Навијачи Црвене звезде сигурно се сећају оног мангупског потеза из октобра прошле године када је подигао лопту у Суботици и погодио пречку. Тај потез је био персонификација његове непредвидивости... Доказ да је способан да крајичком ока поруши све тренерске системе. Или онај детаљ када у Разграду у пријему сам себи даје фор за контру и ефектан - гол.

Препознали су ту карактеристику у Аталанти, Дармштату, Сасуолу, Селти али ће Александар Катаиимати шансу да надогради себе у дресу Алавеса... Биће оних који ће сада китити перјем за Катаијев бум у последње две године када је доказао да је заједно са Душаном Тадићем убедљиво најкреативнији српски играч (остали су за два копља испод)... А истина је следећа... Тамо негде лета 2014. године Ненад Лалатовић је даноноћно на увцеЗвездану Терзићу шаптао две речи - Александар Катаи. Последица његовог рада у новосадском Пролетеру, баш у тренуцима када је талентовано дете из Србобрана добијало прве минуте у сениорском тиму Војводине:


„Знао сам Катаија још из Новог Сада. Гледао сам га у периоду када је почињао у Војводини. Знао сам да је он један од ретких српских играча који има лек за све врсте противничког бункера. Увек је спреман да у своју корист реши ситуацију један на два или један на три. А то Црвеној звезди увек треба“, поручио је Ненад Лалатовић.

Ипак, Катаи је првих шест месеци био у стању хибернације. Невесела грчка епизода у Олимпијакосу претворила је офанзивног везисту у обичну равну линију, типичног представника војвођанске равнице који равнодушно гледа на свет око себе... Покушавао је Лалатовић да га тргне,  али није вредело... Нешто је недостајало. Можда учитељ који ће га третирати као сина јединца, који неће ни пет пара давати за његове аномалије у игри и не баш спортске навике... Актуелни стручни штаб је препознао да има ретко виђени динамит и да јеКатаи дар на који могу да се ослоне.
 Дали су му да игра, и он је не играо, него плесао.

„Он ову сезону игра вансеријски. Његов таленат није споран. Па да дође на тренинг Реала поред свих оних звери не би заостајао када је техника у питању“, говорио је не тако давно Звездан Терзић.



Током ових квалификација Катаи је показао да је спреман за ниво више. Није се ограничио само на то да му се диве навијачи Црвене звезде. Најбољи играч Сасуола Доменико Берарди после београдског реванша потрчао је ка Катаију како би му узео дрес. Вероватно се питао како овај фудбалер још није у некој од најјачих лига Европе.

Сада је и тај „пазл“ у каријери Александра Катаија сложен. Српска лига биће сиромашнија у наставку ове сезоне. Не верујете? Добро, постоји ли још неки играч на нашем поднебљу који кад прими лопту тера 40.000 људи да устану са својих места очекујући магију? То се код Катаија подразумевало...

Извор: моззартспорт