Анализа: Језиви подаци о насиљу тренера над младим српским спортистима!

Читава Србија је славила успехе наших олимпијаца на Играма у Рио де Жанеиру, али да ли ће имати чему да се радује у наредним годинама? Ако је судити по великом истраживању, огроман број младих спортиста у Србији трпи насиље од стране сопствених тренера, али и од стране саиграча и ривала.

Остали спортови 30.08.2016 | 23:15 У оквиру пројекта "Превенција конфликата и насилног понашања према и међу децом и младима у спорту као делу локалне заједнице", чији су аутори наши еминентни социјални психолози Драган Попадић, Љубица Бачанац, те Милена Голић, директорка Центра за права детета, адвокат Марија Петровић, иначе чланица Управног одбора Центра за права детета и психолог Станислава Видовић, дошло се, између осталог, и до страшних података о понашању тренера. Оних који би требало да учине да спорт буде место за физички и психички процват младог људског бића. Показало се да су понашања и поступци тренера такви да је скоро две трећине младих спортиста управо и доживело насиље од стране тренера!

Које све насиље и у којој мери тренери примењују у Србији према деци коју тренирају, сведоче сами млади спортисти својим одговорима у опсежној анкети:

1. Ударање, шамарање, тучење, шутирање, гањање од стране тренера - доживело је чак 22,3% испитаних младих спортиста

2. Исмевање, вређање, обраћање погрдним именима и ружним надимцима од стране тренера - доживело је 19,3% испитаних младих спортиста

3. Испољавање беса и викање на спортисте када напреве грешку у игри, промаше и слично од стране тренера - доживело је 10,8% испитаних младих спортиста

4. Оговарање, причање лажи о спортисти, одвраћање других спортиста од њега од стране тренера - доживело је 4,8% младих спортиста

5. Викање тренера на спортисте, псовање, претње и застрашивање - 2%

6. Захтевање тренера да спортисти играју под повредама или када су болесни -1,3%

7. Тражење тренера да се противник намерно повреди или испровоцира - 1,3%

8. Захтевање од стране тренера да спортиста игра и тренира у неадекватним условима као што су лоше време, висока или ниска температура, лош терен, без лекарског надзора, без адекватне опреме - 1,3%

9. Кажњавање додатним вежбањем: склековима, трчањем и сл - 0,3%

10. Кажњавање у виду сталних провера и тренинга - 0%

Ниједан од наведених аката насиља - 36,6%

У овом истраживању пошло се од одређења насиља као намерних и неоправданих поступака чији је циљ наношење штете другој особи. Да би ова дефиниција била примерена спорту, требало ју је допунити, јер насиље овако дефинисано представља својство контактних тимских и борилачких спортова (циљ боксера је нпр. задати противнику што више снажних удараца, нокаутирати га, онеспособити за даљи наступ). Зато се, у овом случају, под насиљем у спорту подразумева понашање изван правила спорта које је намерно усмерено на повређивање и оштећење других учесника.

Испитаници, њих чак 41,1 одсто, потврдили су да су доживели насиље од стране ривала на терену и то:

1. Ударање, шамарање, тучење, шутирање, гањање од стране супарника - доживело је 18,5% младих спортиста у Србији.

2. Исмевање од стране ривала, вређање, обраћање погрдним именима и ружним надимцима - 14%

3. Додиривање од стране ривала на начин који је непријатан, сексуално узнемиравање - 9,3%

4. Оговарање од стране супарника, причање лажи о некоме, одвраћање других спортиста од њега - доживело је 5,5% младих спортиста у Србији

5. Псовање, викање без разлога, претње и застрашивања - 2,5%

6. Отимање или намерно уништавање личних ствари - 0,3%

Ниједан од наведених аката насиља - 58,9%

Како је током припреме истраживања договорено да у истраживање буду укључени млади спортисти који се баве тимским контактним спортовима у циљу спровођења истраживања на терену, уз подршку Министарства омладине и спорта постављена је сарадња са три спортска савеза, рукометним, фудбалским и кошаркашким. Укупно су контактирана 52 спортска клуба, док су учешће у истраживању узела укупно 42 клуба (26 мушких, 16 женских). Теренско истраживање спроведено је у периоду од 4. јуна до 20. јуна 2011. године у 6 региона (Војводина, Централна Србија, Источна Србија, Западна Србија, Јужна Србија и Београд) на 10 локација: Нови Сад, Суботица, Београд (Земун), Крагујевац, Чачак, Ниш, Нови Пазар, Лесковац, Ужице (Пожега) и Пирот.

И, после анкетирања 465 младих спортиста и спортискиња (од којих је 435 коректно попунило упитник, али су из обраде иостављени млађи од 13 година и старији од 17), дошло се до коначног узорка од 399 младих. А они су открили поменуте застрашујуће појаве у нашем спорту: 63,4% младих спортиста је доживело насиље од својих тренера, а 41,4% од стране спортских ривала. Међутим, то није све. Нажалост, није.

Поред насиља које млади спортисти у Србији доживљавају од својих тренера и супарничких игарача, истраживањем је обухватаћено следећих седам облика непримереног, неспортског и насилног понашања спортиста/спортискиња које су младе спортске наде ове земље доживеле од стране сопствених саиграча:

1. Ударање, шамарање, тучење, шутирање, гањање од стране својих саиграча - доживело је 20,8% испитаника

2. Исмевање, вређање, обраћање погрдним именима и ружним надимцима од стране својих саиграча - доживело је 17,8% младих спортиста

3. Оговарање од стране својих саиграча, причање лажи о некоме, одвраћање других спортиста од њега - 7,5%

4. Псовање, викање без разлога, претње и застрашивања од стране својих саиграча - доживело је 3% младих спортиста

5. Додиривање на начин који је непријатан, сексуално узнемиравање - 1,3%

6. Отимање или намерно уништавање личних ствари - 0,5%

7. Тражење да се противник повреди или испровоцира - 0,5%

Ниједан од наведених аката насиља - 48,6%

Извор: блиц.рс