Шта људи које волимо, стварно желе од нас

Кад сте последњи пут свратили код пријатеља или неког од чланова породице да поделите добре вести? И овде мислимо на ону старинску дефиницију "свраћања". Нисте им послали СМС. Нисте објавили нешто на Фејсу. Нисте послали (глупави) емотикон са милион знакова узвика иза. Ок, можда сте урадили и нешто од тога или све то, али кад сте последњи пут ОТИШЛИ код некога ко вам је драг да му уживо испричате нешто лепо што вам се десило, да поделите нешто што вас је обрадовало?

Занимљивости 23.08.2016 | 18:01 Има томе већ неко време, зар не? Јер, тако је лако проследити лепе вести и топле жеље са свим тим телефонима и друштвеним мрежама које су преузеле контролу... Али, да ли заиста верујете да се заједнички проведено време у виртуелном свету рачуна као оно у реалности?

Ниједан цакани смајли није слађи од вашег осмеха, а то потврђује и недавно спроведена анкета током које је људима било постављено најједноставније питање на свету: шта значи кад је неко "ту за вас". А одговори су кристално јасни. Сви ми највише ценимо кад се неко кога волимо не смеши са екрана, него лицем у лице.

Дакле, они које волимо највише нас усреће кад...

... их виђамо "уживо" (55 одсто испитаника)

... се појаве ненајваљени и изненаде нас (30 одсто)

... нам пошаљу СМС са изразима љубави (12 одсто)

... нам напишу нешто "слатко" на друштвеним мрежама (3 одсто)

Кад ово све саберете, већина људи ипак бира - живу реч. Загрљај. Пољубац.

То време које проводимо једни са другима има очигледно највећи утицај на то колико ћемо се осећати вољенима. Што нас наводи да се запитамо, ако је довољно да се негде појавимо, па да се особа која нам је драга осећа вољено, које су још добробити тога? Може ли се некако емпиријски утврдити вредост тога што смо учинили да се друга особа осећа вољено? Изгледа да може. Нашим здрављем.

У последње време све је више доказа за тезу да љубав има главну улогу у нашем емоционалном и физичком здрављу.

У студији "Биохемија љубави" објављеној 2013. тврди се да љубав није само емоција, већ комплексан неурохемијски систем. Испоставило се да се "људско срце током природног процеса обнављања и самоисцељивања служи истим хемијским једињењима која се луче кад смо заљубљени. Исти молекули који нам омогућавају да волимо и да будемо вољени оногућавају нашем срцу да несметано ради."

Ово значи да љубав, и дословно, лечи "сломљено срце". И, такође, да кад се уживо видимо са људима које волимо, не само да их чинимо срећним, већ и здравијим.

Али, добробит по наше здравље не завршава се ту.

"Особе које имају снажну емоционалну подршку боље се носе са стресом, јер позитивно друштвено окружење има заштитну улогу. А она се огледа у истом коктелу хормона који нашим телом колају кад смо у вези са особом коју волимо", наводи се у поменутој студији.

Па ви видите шта ћете...

Извор: мондо