Ђуровић: Чађо је убио мог сина Николу

Дарко Ђуровић оптужио је Станислава Чађу, бившег министра полиције Републике Српске, да је директно одговоран за смрт његовог сина Николе.

Република Српска 23.08.2016 | 14:33 Никола Ђуровић је погинуо 21. августа 2011. године на раскрсници на Раковачким барама код Бањалуке у саобраћајној несрећи.

“Станислав Чађо је учесник саобраћајне несреће, а са њим још један високи функционер”, рекао је Ђуровић на конференцији за новинаре одржаној у Народној скупштини РС.

Чађо је раније демантовао сличне наводе.

Ђуровић није желио навести име другог високог функционера.



Ђуровић већ годинама тврди да је Ненад Радинковић, којем је је Врховни суд РС у августу 2013. године потврдио казну од четири године затвора због изазивања саобраћајне несреће у којој је погинуо његов син, није управљао возилом.

Ранијих година објавио сам низ текстова у којима сам указивао на бројне контроверзе које су пратиле случај страдања Николе Ђуровића.

Уствари, ријеч је о убиству и прикривању убиства.

Врховни суд Републике Српске 16. августа 2013. године потврдио пресуду Ненаду Радинковићу, незапосленом пекару из Лакташа, од четири године затвора због изазивања тешке несреће у којој је 21. августа 2011. године погинуо 21-годишњи Бањалучанин Никола Ђуровић. Тиме је, са правне тачке гледишта, требало да буде стављена тачка на овај случај.

Никола Ђуровић задобио је тешке тјелесне повреде у саобраћајној несрећи која се десила 21. августа 2011. године пола сата послије поноћи на на раскрсници за Раковачке баре, надомак Бањалуке. Повреде су биле фаталне и младић је три дана касније преминуо.


У његов „фиат типо“ ударио је Ауди А4, који је, кроз црвено свјетло, у раскрницу ушао брзином од преко 150 километара на сат. Ненад Радинковић је признао да је он возио Ауди. ДНК узорак, који је из Аудија изузет четири мјесеца касније и који није био прописно обезбијеђен (возило се кретало на релацији Бањалука-Сарајево-Бањалука), наводно је потврдио да је крв нађена на ваздушном јастуку возила, те контролној табли Аудија. У Аудију је је сем Радинковића, према званичном записнику, био још малољетни Ј.С., али то ДНК налаз није показао. Даље, очевици са мјеста несреће и из Хитне помоћи тврде да на Радинковићевој одјећи није било трагова крви нити је он био повријеђен.

Породица покојног Ђуровића је указала на ове детаље, да би се потом појавио нови документ, без печата, у којем је наведено да је возило враћено тек 5. септембра 2011. године. Тај документ наводно је потписао сам Радинковић, мада то није могао учинити, јер се тада налазио у Француској, гдје је отишао пар дана након несреће. И много других детаља из саме истраге указују да су полицијско-правосудни органи учинили низ пропуста или су, још горе, намјерно усмјеравали истрагу како би заташкали стварне кривце са смрт Николе Ђуровића.




Без обзира на све недосљедности и пропусте у истрази, Окружни суд у Бањалуци је 26. новембра 2012. године пресудио Радинковића на четири године затвора. Радинковић је окончање судског поступка чекао на слободи, да би почетком априла ове године у медијима осванула вијест да је он, заједно са још четворо држављана БиХ, ухапшен у Француској због сумње да се бавио трговином оружја. Са Радинковићем су тада ухапшени Владимир Пепић, Зоран Јовановић и Данка Маринковић сви из Бањалуке и Мирко Бакић из Приједора.

Ауди А4, којим је ударено Ђуровићево возило, је власништво „Аса рент доо“. Према документима, Радинковић је возило изнајмио 27. јула 2011. у пет часова ујутро, а вратио га 20. августа 2011. у 8 часова ујутро, дакле прије несреће. Два документа још потврђују наведене датуме: рачун за изнајмљено возило, те лист у којем је наведено да на ауту нема оштећења.

Радинковић се још налази у затвору у Француској. Према појединим тврдњама, неко из РС је француским властима дојавио да Радинковић тргује оружјем и намјестио му хапшење, како би га склонили из РС, пошто је постојала бојазан да “пропјева” и открије истину о саобраћајној несрећи у којој је страдао Никола Ђуровић. Такође се тврди да је полиција РС знала да Радинковић шверцује оружје, али да је наређено да он не буде ухапшен овдје да би му се “намјестило” хапшење у Француској, како би он био склоњен као опасан свједок.

Блог Слободан Васковић