ОИ - прича: Шампион из избјегличке колоне - Миленко Зорић...!

Бачка Паланка је усхићена успехом свог сребрног суграђанина на такмичењу најбољих спортиста планете. О томе се прича на пијаци, у кафићима, дискутују пензионери у центру.

Остали спортови 22.08.2016 | 23:30 Наставља се златни низ шампиона у кајаку из овог градића: Јанић, Краљ, Драгосављевић, Родић, Драган Зорић.... Миленко Зорић.

Али, у Паланци следи изненађење – мало ко зна где шампион станује. После дужег трагања код неколико Зорића из именика, проналазмо скромну кућу Зорића у којој затичемо маму Гордану, тата Слободана је цео дан на Тиквари где чашћава пријатеље.

Зорићи су избегли из Санског Моста 1995. године када је Миленко имао свега пет година.

- Боље је да се не подсећам, било је тешко, али смо се некако снашли уз помоћ рођака – каже поносна Гордана Зорић и додаје да јој је данашни дан надокнадио све што је у тим злим годинама преживела са породицим.

Бајка о Миленку, у почетку необично подсећа на ону Новака Ђоковића. Мали избеглица Миленко је свакодневно одлазио са другарима на Тиквару, култно место паланачких спортиста, јер је необично волео да гледа тренинге кајакаша. Кад је то приметио тренер и Мирослав Туцкешић и Мирослав Родић који га је увео у чамац и дао му весло које од тада постаје његов рекет. Остало је 20 година напорних тренинг и такмичења све до олимпијског сребра у спринту на 200 метара са Томићевићем.

- Изузетно је био вредан, одговоран, посвећен тренингу, као да је знао да ће му то донети велику славу. каже његов први тренер Родић, који је касније као државни селектор селектовао кајакашки пар Зорић-Томићевић. А од тог двојца можемо очекивати још великих резултата и сјајних одличја. Да је ова трка потрајала још 10 метара они би понели златну медаљу – каже овај кајакашки стручњак.

Сина никако да се нагледају

Зорићи су врло скромна породица и тако су одгојили и свога сина који је читаву своју младост посветио спорту, тако да га је мало било тамо где се ужива уз кафице или лешкари на плажама. Има девојку Бојану у Паланци. Необићно је привржен сестри Милени која живи у Новом Саду. Мајка Гордана и отац Слободан кажу да се нису нагледали сина јер годишње проведе више од 300 дана на припремама и такмичењима.

Извор: блиц.рс