Сви наши референдуми!

Референдум је најважнији облик непосредне демократије. У нормалним друштвима грађани редовно излазе на референдум да би се изјаснили о најважнијим питањима која утичу на њихов живот. Код нас је референдум постао средство политичке манипулације. Република Српска, од свог оснивања 9. јануара 1992. одржала је три референдума и то у јеку грађанског рата у БиХ. Данас, одлуком Уставног суда БиХ, тај датум је оспорен као Дан Републике и најављен је референдум.

Република Српска 20.08.2016 | 20:03 Петнаестог маја 1993. расписан је референдум на коме је народ требало да се изјасни о прихватању или одбијању Венс-Овеновог мировног плана.

На референдумском листићу налазило се додатно питање: Да ли се подржава самостално и слободно удруживање Републике Српске са другим државама.

Излазност је била 92% уписаних бирача, а негативан одговор на прво и позитиван на друго дало је 96% изашлих.

Други референдум је за циљ имао спајање некадашње РСК и РС, уз могућност заједничког уједињења са другим српским државама, који је одржан 19. јуна исте године.

Иако је тај референдум пркосио готово свим међународним факторима, па чак и политици коју је водила Србија, излазност је била 95%, а подршку је дало 98,61% изашлих.

Наредне  године, услиједио је Мировни план Контакт групе, иза које су стајале САД, Русија и ЕУ.

Тадашње руководство Републике Српске, предсједник, Влада и Скупштина, одбило је понуђено рјешење и коначну одлуку препустило народу. Одржан је трећи референдум 27. августа 1994. године. Излазност је била 90,86%, а против се изјаснило 96,06% изашлих.

За разлику од СДС-ове власти која ни у рату није презала од референдума, Милорад Додик је много јачи на ријечима, али му реализација редовно изостаје. Тако је од 2006. када се поново вратио на власт, па све до ових дана, иако је Референдум о самосталности Републике Српске саставни дио Декларације СНСД-а под називом „Слободна и самостална РС“.

Референдум је у Републици Српској најчешће потезан у предизборно вријеме, и док трају кампање. Како о отцјепљењу, тако и о уласку у НАТО.

Велика прашина дигла се и због најаве референдум о раду Суда и Тужилаштва БиХ 2011. године. Додик је успио да најаву референдума прикаже као велику побједу и истргује уступак од ЕУ у виду Структуралног дијалога о правосуђу БиХ, који никаквог резултата није дао.

Као што се Слободан Милошевић својевремено зазирао од референдума у Републици Српској, тако ни Александар Вучић данас не гледа благонаклоно на преиспитивање народне воље која није по мјери међународне заједнице.

Иако је наговјештавано да ће премијер Србије од Додика поново затражити одустајање од референдума, то се није десило. Вучић је рекао да се, када је у питању реферндум о Дану Републике Српске, неће мијешати у унутрашње ствари у Републици Српској и БиХ.

Прије годину дана Народна скупштина Српске донијела је, односно реактивирала одлуку о одржавању још једног референдума о раду правосуђа БиХ. Међутим, та одлука никад није објављена у Службеном гласнику Републике Српске јер Додик није дао зелено свјетло.  

Уколико ни овај референдум не буде реализован, Додиков коалициони партнер Петар Ђокић, за Додика има поруку.

Референдум о Дану Републике Српске је ујединио и бошњачки политички корпус, па су одреда затражили интервенцију међународних фактора, Тужилаштва и Уставног суда БиХ као и ЦИК у спријечавању референдума. Њаваљени су и  референдум о укидању ентитета и изласку Сребренице из оквира Републике Српске.

Бакир Изетбеговић за Додика каже да носи „јапанску маску са два лица“, и да га треба зауставити у његовој намјери.

Референдум о самосталности Републике Српске, референдум о Суду и Тужилаштву БиХ, референдум о уласку  у НАТО и коначно – референдум о Дану Републике Српске. Референдум као инструмент манипулације врло често је био потезан, али не и реализован од стране владајућег СНСД-а. Нада ли се Додик некој новој Кетрин Ештон, или ће овај пут први изаћи на референдум?



БН телевизија