Све траженије органско воће и поврће
Заинтересованост за органску производњу у Србији из године у годину све је већа, а стручњаци сматрају да ова грана у Србији има и те како добру перспективу, јер су, како истичу, потребе за извозом толике да кад бисмо цијелу Србију "покрили" органском храном, вјероватно би све извезли.
Србија 20.08.2016 | 15:20
У Удружењу "Сербиа Органица" кажу да је заинтересованост за ову производњу посљедњих година много већа, што потврђује и податак да су у протеклој години више него дупло повећане засађене површине.
Такође је и више оних који се упуштају у овај бизнис.
Генерални секретар Удружења Ивана Симић каже да, према посљедњим подацима, прошле године у Србији је било укупно 2.000 пољопривредника који се баве органском производњом.
Она каже да се нада да је будућност ове гране пољопривреде у Србији перспективна узевши у обзир агроеколошке и извозне потенцијале, али и раст потражње на домаћем тржишту.
"Уз већу подршку државе, а под овим не подразумијевам само мјере подстицаја већ једну свеобухватну националну стратегију која би спровођењем различитих мјера интезивно покренула даљи и осигурала дугорочан и стабилан развој", рекла је Симић.
Она истиче да за ту област производње нису потребни специјални услови осим да производне парцеле нису близу великих индустријских загађивача или превише близу интезивних пољопривредних засада, и да може да се обезбиједи вода за заливање.
"Важно је да од када се одлуче и крену путем сертификоване производње да се поштују начела органске производње и законска регулатива, које подразумијевају примјену свих превентивних и агротехничких мјера, принципа одржавања и подизања плодности коршћењем природних сировина, превентивне мјере заштите од болести и штеточина увођењем корисних организама и слично", додала је она.
Савјетник предсједника ПКС Вељко Јовановић каже да је заинтересованост за ову производњу примјетно већа сваке године.
Томе у прилог иде и чињеница да смо са око 9.000 хектара у 2014, "стигли" на око 15.000 у 2015. години.
Ипак учешће органске производње у укупном земљишту је тек око 0,44 одсто, али тај број стабилно расте, као и реални потенцијали сектора чији извоз је за три године порастао око 500 одсто, каже Јовановић.
Он истиче и то да смо са око 300 произвођача када смо почели да региструјемо органску производњу, догурали до више од 2.000, а тај број и даље расте.
Не само што расте број површина под органским производима и број произвођача, већ је велика потражња за нашим производима у Европи, додаје.
"Сектор има брз и незаустављив раст, а потребе за извозом су толике да кад бисмо цијелу Србију покрили органском храном вјероватно би све извезли без проблема. Сада највише извозмо у земље ЕУ", каже Јовановић.
Да би произвођачи постали "органци" потребно је да се сертификују што могу да ураде преко шест сертификационих кућа које је Министарство пољопривреде овластило да раде тај посао.
Они плаћају трошкове сертификације и потребно је да прође од годину до три, док се земљиште не "очисти", односно да у том периоду раде по свим принципима органске производње, након чега постају сертификовани органски произвођачи.
Овај посао могу да ураде и преко већих произвођача са којима склопе уговор о кооперацији, гдје постоји неколико предности за мале произвођаче.
Једна је што не сносе трошкове сертификације, а друга што не морају да се баве пласманом, јер је он мање више загарантован.
Органска производња најразвијенија је у Војводини, али има огромне потенцијале у јужној и западној Србији, подсјећа Јовановић.
Ипак, са тренутним учешћем у укупној производњи далеко смо од европског просјека који је скоро шест одсто, док неке земље попут Аустрије или Италије прелазе четвртину укупног земљишта.
Неке земље као што је Данска планирају да у наредним годинама у потпуности постану органске.
Српско тржиште такође расте па је у неким маркетима учешће органске хране у воћу и поврћу од пет до чак 25 процената.
Према подацима ресорног министартва, у 2015. години укупна површина под пољопривредном производњом била је 15.298 хектара.
Највеће површине у органској производњи у 2015. години биле су под житарицама (32%), воћем (22%) и индустријским биљем (20%).
Вриједност извоза органских производа износио је у протеклој години 19.600.000 евра, а готово цјелокупан извоз органских производа чини смрзнуто и сушено воће (највише малина). Највећи извоз био је у земље Европске уније и то у Њемачку и Холандију, као и у САД.
Вриједност увоза органских производа у 2015. години био је око 4.400.000 евра.
Увежени органски производи могу се наћи прије свега у великим трговинским ланцима, који увозе робу из земаља широм свијета, а производи су такође разноврсни и углавном се увози оно што се не производи у нашој земљи.
Да би се олакшало онима који се баве органском производњом, уведени су подстицаји који им се исплаћују још од 2004. године, с тим што су се током година видови подршке, износи и корисници мијењали.
За ову и прошлу годину укупан износ подстицаја који је опредијељен за органску производњу износио је 92 милиона динара.
Подстицаји се могу остварити за премије за млијеко произведено методом органске производње, у органској биљној производњи, регрес за средства за исхрану биља дозвољена за примјену у органској биљној производњи и у органској сточарској производњи.
Органски произиводи су по правилу у Србији и скупљи.
"Цијене јесу веће али је и квалитет добар и ријеч је о храни која не садржи хемикалије што многе купце опредјељује за органик без обзира на цијену која је за поједине артикле и пет пута већа. То је специфично тржиште гдје је квалитет кључ успјеха и органска храна би могла да буде одлична прилика за Србију у којој су индивидуална газдинства премала за озбиљне количине конвенционалних производа гдје је фактор квантитета битнији него у овом сегменту", истиче Јовановић из ПКС.
У Удружењу "Сербиа Органица" кажу да су тако добијени производи скупљи у просјеку за око 50 па чак и до око 400 одсто, у односу на исте конвенционалне сезонске производе.
Извор: Агенције
Коментари / 0
Оставите коментар