Четири деценије скупља посмртнице у Витезу

Прву посмртницу Марко Струкар из Витеза скинуо је са стабла липе 1979. године. Била је то посмртница његове мајке.

Босна и Херцеговина 20.08.2016 | 14:05 Од тада Марко свакодневно посјећује мјеста гдје се постављају обавјештења о умрлима, скида их и ставља у свој архив. Прво је желио издати монографију свих посмртница које посједује, али када су издавачи рекли да је то велики новац одустао је.

“Имењаче, молим те, немој скидати посмртницу моје маме барем док не прође једна седмица.”

“Да си ти жив и здрав, твоја мама је већ у моме џепу.”

Овако је текао тек један у низу дијалога Марка Струкара из Витеза са комшијама, пријатељима, познаницима, којима су умрли најближи. А, Марко је желио од свакога покојника, без обзира на вјеру или националну припадност, имати посмртницу.
Једноставно, то му дође као нека посебна страст, задовољство. За 37 година прикупио је око 15 хиљада посмртница и у свој дневник уредно убиљежио сахрањених особа.

Од сваке има фотографију или дио на којој су уписани подаци о умрлом, мјесто сахране, година, датум, име и презиме. Као у матичној канцеларији, када тражите смртни лист покојника.

“Прву посмртницу скинуо сам још давне 1979. године, када је моја мајка умрла. Било је то 20. новембра 1979. године. Наишао сам у трећу смјену и видим на оближњој липи код Марковића самопослуге посмртница моја маме. Велим, е, драга мама, сад си са мном, у мом џепу. Од тада ја једноставно не могу проћи поред посмртнице а да је не скинем и не евидентирам у своју биљежницу. Не могу објаснити што је то, што ме привлачи. Волим имати посмртнице драгих људи које сам познавао, својих пријатеља, а из тога ево изродило се да сам постао ‘овисник’ о посмртницама. Када би ми на једну страну ставили посмртницу, а на другу килограм печеног меса, ја месо не бих ни погледао. Узео бих посмртницу”, говори Марко док пребире по фотографијама умрлих.



Марко Струкар је рођен у Витезу, ожењен, има чак и унучад. Бави се калемарством, а захваљујући свом необичном хобију који вјероватно није забиљежен нигдје у свијету, гостовао је на многим телевизијама и учествовао у забавним караванама.

“Када сам био на ХТВ-у гост емисије ‘Жива истина’ код покојног Јошка Мартиновића, понио сам све сакупљене посмртнице. Враћајући се из Загреба,, на граници са БиХ, ови хрватски цариници почеше ме нешто зезати, прекопавати аутомобил. Када сам им рекао да они нису никакви цариници, јер сам поред њих преко границе превео 10.000 људи – тада сам имао толико посмртница – они се само згледаше. Када сам им отворио велики кофер са посмртницама, само су се насмијали”, додаје Марко.

Његова супруга Невенка нерадо гледа на његов хоби. Вољела би да се бави нечим другим.

“Свако се нечим бави, а он изабрао посмртнице. Ово је за мене лудост. Кад идемо аутом негдје, без обзира грмило, сијевало, падало, ако је Марко угледао посмртницу, он ће стати кад би све отишло к ђаволу. Скинуће посмртницу с дрвета или неког другог мјеста и наставити пут куће. Не могу се пожалити на њега као мужа, вриједан је, искрен, воли породицу, али то ми је стварно….,”, чуди се Невенка и показује фотографије које је Марко изрезивао с посмртница.

“Вјеровали или не, али када одем на годишњи одмор у Хрватску, ја задужим дјецу која ће пратити је ли ко умро. За сваку посмртницу плаћам им двије марке. Не може се догодити да неко умре за вријеме мог одсуства а да немам посмртницу покојника. Према мојој евиденцији, до сада сам у свој архив уписао 15.000 умрлих особа чије сам посмртнице скинуо”, говори Марко.

Недавно је Марко боравио у Њемачкој десетак дана. Међутим није му се посрећило да у своме архиву има и барем једнога Нијемца.

“Гледао сам не би ли негдје угледао посмртницу. Бандера тамо нема, ступова има, али чисти ко стакло. Нигдје посмртнице. Када је мој рођак скужио да ја тражим посмртнице, вели ми: ‘Марко, ако желиш платити казну 2.000 евра тражи и скидај посмртнице. Одмах ме пресјекло преко стомака. Гдје су ми 2.000 евра”, кажем ја њему: ‘Онда заборави посмртнице’, вели ми рођак.”

На крају разговора Марко је открио и једну тајну. Израдио је своју посмртницу, само још треба уписати датум смрти. Међутим, каже, волио би знати хоће ли ко његову скинути и архивирати онако како то он уредно ради већ пуних 37 година.

Извор: Фокус.ба