Москва нец́е дозволити "Олују" над Русима

Дан обиљежавања годишњице независности Украјине сигурно нец́е проц́и без инцидената, како у земљи, тако и у пограничним дијеловима земље, а са обзиром на компликовану унутрашњу политичку и економску ситуацију нису искључени ни социјални немири, сматрају саговорници емисије „Свет са Спутњиком“.

Свијет 20.08.2016 | 08:04
Москва нец́е дозволити "Олују" над Русима
Професор са Факултета за међународну политику и безбједност Илија Кајтез каже за Спутњик да се Украјина суочава са великим проблемима који јачају екстремне десничаре. Када је ријеч о евентуалним сукобима са Русијом он каже да то напросто није могуц́е јер је руска армија супериорна у односу на украјинску, али и да то не би дозволили украјински ментори.

„Русији као тако моц́ној земљи не треба територијално проширење. Они имају два одсто свјетске популације и 14 одсто територије. Ако неко нема глад за територијом онда је то Русија“, каже Кајтез.

Горан Матиц́, сарадник Института за упоредно право, каже да је Русија до сада веома одмјерено користила своје ресурсе и да су акције углавном биле дефанзивне и спречавале су развој сукоба.

„Руска Федерација сигурно нец́е реаговати на провокације, али ц́е сигурно бранити своје интересе и нец́е допустити да екстремисти нагрну на цивиле. Видјели смо кроз акцију ’Олуја‘ како то изгледа. Руска Федерација сигурно нец́е дозволити да се нешто као ’Олуја‘ деси њеном становништву у Украјини“, каже Матиц́.

Он сматра да је украјински предсједник Петро Порошенко имао велика очекивања од Европске уније и САД, али ипак је видио да сам мора да предузме кључне кораке и да ц́е проблем морати да ријеши за столом са Владимиром Путином.
Наши саговорници сматрају да се руска политика посљедњих година промијенила од пуког посматрача до активног учесника. Указују и да Москва мијења концепт безбједности и спољне политике и да је Запад због тога оптужује за неоимперијализам.

За Матиц́а и Кајтеза кључна ствар је страх НАТО-а од војног јачања Русије. Подсјец́ају на договор о зони интереса када је Алијанса обец́ала докле ц́е иц́и са учлањењем.

„НАТО није само војна, вец́ и политичка организација. У току су процјене шта ц́е се добити, а шта изгубити примањем нових чланица. Процјењује се да ли ц́е се сарађивати кроз билатералне односе или кроз чланство. Али треба истац́и да чланство није механизам који ц́е бившим совјетским државама дати гаранције да ц́е бити заштиц́ени да ц́е им доц́и америчка војска на територију. На крају, ако дође до конфликта увијек вас усмјере да сами тражите рјешење“, објашњава Матиц́.

Илија Кајтез каже да би Украјина морала да задржи војну неутралност, али и да је јасно да Русија нец́е дозволити да Украјина постане чланица НАТО-а. „Али ни НАТО нец́е Украјину. Свјесни су да је то корак који они, као рационални људи, не смију да направе“, закључује Кајтез.

Извор: Независне новине

Коментари / 0

Оставите коментар