Анализа: Над Звездом се овако није иживљавала ни Барселона са Марадоном и Шустером!

Само не причајте о буџету! Од јула 2015.године и страдања у казахстанским тундрама до претходне кошмарне ноћи против Сасуола Црвена звезда није напредовала ни за јоту. Бар када је коначан европски резултат у питању, уз ограду да актуелна генерација има малу шансу да направи подвиг на квадрат и поништи предност Сасуола... Ако се то не деси биће то опет једно велико - ништа!

Фудбал 21.08.2016 | 22:30 Олимпијске игре су у моди, посебно сви детаљи везани за наше кошаркаше. Можда је груба, чак и неслана шала, али после страдања српског шампиона у Ређо Емилији време је да парафразирамо мисао Мирослава Муте Николића: "Звездаши шта се чудите, све је ово нормално".

Од јула 2015.године и страдања у казахстанским тундрама до претходне кошмарне ноћи против Сасуола Црвена звезда није напредовала ни за јоту. Бар када је коначан европски резултат у питању, уз ограду да актуелна генерација има малу шансу да направи подвиг на квадрат и поништи предност Сасуола... Ако се то не деси биће то опет једно велико - ништа! Тим коме је недостајао гол да прође Лудогорец и обезбеди Европу до децембра за само седам дана претворио се у дружину којој недостаје светлосна година да се мушке побије са шестопласираним тимом Серије А.

Мидтјиланд, Левски, Марибор, Динамо из Минска, Видеотон... Само су неки од клубова који су из друштва неповлашћених успели да се катапулитирају у групну фазу Лига Европе. Црвеној звезди се за сада није десио тај позитивни инцидент и увек се крај европске приче у летњим месецима оправдавао тиме како је Сасуоло добар, како је Каират добар, како је Слован из Братиславе добар. Ко год избаци Црвену звезду у очима руководиоца био је добар и богат, представљен као средина у озбиљном успону.

Јесте донекле тако, али пре ће бити да су  бивши и садашњи руководиоци некадашњег гиганта са Маракане снизили критеријуме до болне тачке, до стадијума где се реалност претвара у безобразлук. Пре десет година Црвена звезда је играла са Миланом у оквиру квалификација за Лигу шампиона. Страшан тим Росонера поразио је црвено-беле на Сан Сиру (1:0) међутим није у том мечу било ни назнака понижавања као у четвртак вече у Ређо Емилији. Уз велико поштовање Сасуола, уиграног тима без много појединаца екстра класе, тај Милан од пре десет године био је васионски брод за чету у зелено-црним дресовима. Тада је јавност била благо  незадовољна, разочарана чињеницом да тим  Душана Бајевићаније успео да казни касни почетак припрема гигантских играча као што су Седорф, Кака, Кафу и Инзаги...

Није било прича о буџету и величини Милана, јер је ваљда аксиом Црвене звезде да вреди онолико колико покаже у дуелима са таквим клубовима. Из тога произилази да оваква Црвена звезда не вреди много. Да не будемо груби и кажемо да не вреди ништа на европском тлу. Посебно, јер је себи дозволила да навијачи у 20. минуту са мучнином у стомаку и у стању беса пребацују канал, јер нису могли да сваре да гледају класичну игру мачке и миша, фудбалску кориду у којој је Сасуоло био толико безобразан да пусти Црвену звезду да умире полако.

Видећемо да ли ће тај бес држати навијаче Црвене звезде, али стање безнађа може да им појача прича о великом буџету Лудогореца и Сасуола. Јесте романтично поређење, али седамдесетих година Владимир Петровић Пижон је трамвајем са Лиона дошао право на Маракану, а потом пред 100.000 хиљада људи гурао лопту кроз ноге играчима Реала.

Била је Црвена звезда кроз читаву историју сиромашнија од европскихх великана, али никада није дозвољавала себи да погине без испаљеног метка. Оно што су радили Берарди, Данкан и Дефрел могли су себи да приуште својевремено само Бернд Шустер и Дијего Марадона. Да шмекерски демонстрирају доминацију и иживљавају се над Црвеном звездом. Било је у новијој историји сличних пораза (Зенит, ПСВ, Арис), али не овако упакованих као у Ређо Емилију где је поред осеке квалитета демонстрирана немоћ, одсутност и летаргија... А то са буџетом и новцима нема баш никакве везе.

Звезди је остала још једна шанса у реваншу. Расплет се назире, а европски просперитет најтрофејнијег српског клуба - не. Потегнуће се приче о неуспешном пројекту Звездана Терзића и осталих чланова Звездине врхушке са скупим тимом начичканим странцима који су стигли прекасно. Биће ту и добронамерних критика, указивања на чињенично стање да Црвена звезда осам месеци и током два прелазна рока није могла да пронађе ваљаног штопера. Али биће више оних који ће се наслађивати још једним европским крахом, јер пијавица жељних туђих неуспеха је много. Оних правих звездаша  спремних да се ухвате у коштац са проблемима је мало.

И зато можда Сасуоло треба да се иживљава над Црвеном звездом као некад Марадона и Шустер...

Извор: моззартспорт